Humoristička emisija

Evo jednog svežeg citata iz medija koji odlično govori o tome: “Škole u svetu uklanjaju analogne satove jer deca ne umeju da ih koriste. Direktori obrazovnih ustanova, učitelji i sindikati tvrde da su pametni telefoni i drugi digitalni uređaji glavni razlog zašto deca sve ređe koriste klasične satove.”

Ima u tome logike. Ljudi, pa tako i deca, uvek teže jednostavnijim i lakšim rešenjima. A ako u školi već uče brojeve, zašto bi učili još nešto dodatno samo da bi mogli da znaju koliko je sati?

U ovom novom, digitalnom svetu, mi stariji lakše gubimo kompas. A kad smo kod toga, kada ste poslednji put koristili kompas? Ne sećate se? Naravno, a i zašto biste? Kada ste poslednji put “okrenuli” neki broj telefona, ili nulu, da bolje čujete sagovornika?

Veća riba jede manju, a digitalni sat jede analogni. Znači, mehaničkim satovima je odzvonilo. A pogotovo onim budilnicima, ako ih se iko seća.

Verovatno su nekako slično kukali i ljudi koji su navikli da “gledaju” na peščani ili sunčani sat, kada je neko izmislio tu napravu zvanu satni mehanizam. Šteta što nemamo zabeležene neke izjave direktora škola tog vremena, 15. ili 16. veka - verovatno bi bile u stilu: “Mladi su se ulenjili, neće više da gledaju ni u pesak, ni u sunce. Samo pilje u svoje džepne satove”..

Da ne dužim, jer vreme je novac, bilo da ga merimo analogno ili digitalno. I, da znate, ja znam ko tu muti vodu i pokušava da zakoči promene, iz svog sebičnog interesa.

E pa, žao mi je, gospodo Švajcarci, ali moraćete da pojačate proizvodnju onih nožića. Dok i za to ne naprave neku bolju, lasersku zamenu.

Autor teksta: Ognjen Šestić.

Muzički saradnik: Petar Vukosavljević.