Humoristička emisija

Dragi slušaoci, ne znam da li ste i vi, ali ja sam veoma empatičan. Često razmišljam o tome kako je drugima, i u tim razmišljanjima odlazim korak dalje, a ponekad čak i dvokorak dalje, pogotovo kada saosećam sa našim košarkašima. I, primetio sam da je većina nas prilično kratkovida kada se radi o razumevanju tuđih problema i muka. Jer, kao što reče Tantal: ''Svakome je svoja muka najveća!''

Tako, recimo, u Srbiji skoro niko ne misli o tome kako je bogatima. Kako se snalazi ta retka vrsta, tih naših jedan posto milionera i milijardera? Niko ih ne pita kako su, ide li nekako, postižu li.
Dok većina nas stalno razmišlja o tome kako da plati račune za struju, Infostan i kablovsku televiziju - sve zajedno, reda veličine 150 evra, ovi ljudi imaju izdatke koji se mere u hiljadama. Evra, naravno. Ali, oni ih junački podnose i ne kukaju. To je jedna od tih bitnih razlika između nas i njih. Bogati ne dozvoljavaju da im novac kvari svakodnevicu.
Tako, recimo, mi već na proleće počnemo da se zgražavamo nad cenama turističkih aranžmana. Pitamo se kako je moguće da isti apartman u istom grčkom mestu ove godine košta čak 25 posto više nego prošle?! Za to vreme, ovi istaknuti pojedinci ćutke plaćaju vezove za jahte i ne kukaju što će potrošiti na hiljade litara skupog goriva krstareći duž Azurne obale.

Ćute i – plove.
A kada se približi kraj avgusta, mi se hvatamo za glavu i pitamo odakle opet da stvorimo pare za udžbenike i školski pribor?

I hoće li ta deca već jednom završiti školu? Uostalom, mora li osnovno obrazovanje baš toliko da traje? A, da li ste nekada čuli nekog bogataša da postavlja takva pitanja? Niste, naravno. Ovi ljudi stoički podnose svaki avgust na septembar, iako su troškovi u privatnim školama u koje njihova deca idu bar deset, ako ne i sto puta veće nego u državnim.
Zato, dragi slušaoci, kada vam sledeći put crkne bojler, ili vas izda automobil star 15 godina, setite se mojih reči. Setite se i ove druge strane medalje, ovih ljudi čiji se problemi mere u milionima. I videćete da je vama bolje. Razlika je u nekoliko nula, a nula, uostalom, ne vredi ništa.

Autor teksta: Ognjen Šestić

Muzički saradnik: Petar Vukosavljević