Baron Minhauzen

„Bio jednom jedan nemački baron. Imao je dugačko ime, jedva čovek da ga izgovori: Karlo Fridrih Jeronim od Minhauzena. (…) Umeo je tako lepo da priča i da priče doteruje da njegovi slušaoci nisu mogli svojim rođenim ušima verovati. Pa ipak, svi su se pravili kao da nimalo ne sumnjaju u te lagarije i molili barona da uvek priča sve nove i nove pustolovine.“

Tako se upoznajemo sa glavnim likom knjige čija je sudbina pomalo nalik samim pričama od kojih je sastavljena. Njen pisac je bio Nemac, ali je 1785. godine prvo objavljena na engleskom, da bi zatim bila prevedena na više jezika, uključujući nemački, i upravo joj je taj, slobodan prevod pesnika Gotfrida Augusta Birgera doneo slavu. Slike pustolova koji leti na đuletu, ili se sa sve konjem izvlači iz blata tako što uvis vuče sopstveni perčin, postale su deo opšte kulture. Njegove urnebesne izmišljotine radi izmišljotina nisu samo zabavne pričice kojima, nekim čudom, ne prolazi rok, već su i živopisni simbol nesalomivog duha i optimizma. Ovaj snalažljivi aristokrata, koji ni na nebu ni na zemlji ne gubi prisebnost, iznalazi rešenja za nerešivo, izlaze iz bezizlaza, pobede u porazima. Nemoguće? Ta reč za Minhauzena ne važi. Čudo? Kod našeg barona je zaista neviđeno. Začudiće ga ono na tren, samo da bi se zadivio svojoj snalažljivosti i ludoj sreći, a odmah zatim nonšalantno uskočio u sledeću pustolovinu.

Kako to da je toliko voljen i danas? I kako mu odoleti? Kada svako od nas, makar duboko u sebi, krije jednog nesputanog maštara, koji čudo i dalje ume da prepozna i pozdravi kao starog prijatelja. Minhauzenov brk se dobroćudno smeška onom delu nas koji i u najcrnjoj noći još ume da se nada i nikada ne odustaje.

A istina? Baron nam se kune da se sve desilo baš tako kako nam on kazuje. Čak se i ljuti na muzejskog vodiča koji preuveličava i domaštava njegova junaštva. Jer, ne može svako razumeti naročitu logiku nemogućeg. U tome je glavni lik naše priče – umetnik.

„Ne moram vam govoriti, gospodo moja“, ogorčen je slavni pripovedač, „koliko su mi neprijatne ove bezočne laži. Ljudi koji me ne poznaju mogu zbog ovako očiglednih laži posumnjati čak i u istinitost mojih dela koja sam zaista počinio, što bi me, kao čoveka od časti, veoma bolelo i vređalo.“

Naš gost iz prošlosti biće književni lik, putnik i pustolov, verovatno najslavniji baron na svetu – Baron Minhauzen.

Autor teksta - Hanna Gadomski

Urednik i narator - Mirjana Blažić

Glumac - Siniša Ubović