Humoristička emisija

Pa ljudi, šta je pica nego otvoreni sendvič? Osim kalcone… Kao što su, na primer, i lahmađun (turska pica sa govedinom), hleb i puter sa šunkom, i pršuta i sir, pa, ako 'oćete i mas’ na ’leba – otvoreni sendviči.

Kao što su zatvoreni sendviči giros, hamburger, ''krok mesje'', ''krok madam'', vijetnamski ''banh mi'', japanski tamago sando, kubano, hot dog, komplet lepinja, ili bilo šta drugo u lepinji, somunu, hlebu, ili kifli.

Da, da, današnjom globalnom kulinarskom scenom vladaju sendviči koje možete i sami da napravite, mnogo jeftinije, i bolje! U kulturama u kojima vlada nestašica drveta i uglja, pa lože i kravlju i kamilju balegu, spremanje hrane na brzaka je stvar opstanka. Sve ostalo je stvar improvizacije.

Jedan moj drugar je sedamdesetih proveo nekoliko puta po mesec dana u Engleskoj. Tada je najviše voleo da hamne „čiiiiiiiz sendvič“, list zelene salate sa malo kačkavalja između dva parčeta odvratnog belog tosta, pa isečeno na dva trougla i čvrsto uvijeno u plastičnu foliju. Kad se seti toga sramota ga je, ali sve ostalo mu je bilo još gore. Naročito engleske kobaje – nejestive. A danas, kobajagi, oni imaju i svoju nacionalnu kuhinju, i to iz tiganja Džejmija Olivera i šerpice Gordona Remzija!? Francuzi je i dalje zovu „zemlja kuvane govedine, groga i kašastog poridža“.

Ali, čak i ti Francuzi, uz veliko poštovanje njihove viševekovne kuhinje, za veliki deo svojih ''delicija'', delikatesnih dućana, moraju da zahvale Italiji! Rimsko carstvo ih je naučilo mnogim biljkama i tehnikama, začinima i načinima, kao i nas Otomansko. A njih Persijsko, a njih Kinesko…

Autor teksta: Zoran Nikolić Zozon.

Muzički urednik: Snežana Stanojević.