Zašto plačeš, dušo?

Ratovi 90-tih, hiperinflacija, “Oluja”, Košare, bombardovanje 1999, "5. oktobar“, ubistvo premijera, elementarne nepogode, pandemija, masakri u “Ribnikaru” i Duboni, tragedija u Novom Sadu – su samo neke od najupečatljivijih trauma kroz koje smo prošli u poslednjih 30-tak godina i koje, očigledno nismo zalečili.

Traume koje su ostavili I i II Svetski rat – naoko daleko iza nas, i dalje provociraju. Malo toga smo, kao društvo tokom svih ovih decenija, osvetlili, objasnili, shvatili - a sve to – utiče na naše živote.

Mentalna onesposobljenost, kao posledica kolektivne traume je prvi put javno priznata tek posle rata u Vijetnamu – kada su veterani počeli da se okupljaju u neformalnim grupama za podršku – kako bi jedni drugima pomogli. Tada je nastao i termin PTSP, (posttraumatski stresni poremećaj) koji se do tad, u stručnoj literaturi, obeležavao pojmom “shell shock” – i označavao mentalni šok: osećaj kao da je glava krcata svega, panika, nesanica, problemi sa hodanjem, komunikacijom i uopšte problem sa prilagođavanjem normalnom načinu života.

Kolektivna trauma kojoj bivaju izloženi čitavi narodi, dugo ostaje u njima i utiče na kreiranje odnosa u društvu, vrednovanje, izbore, budućnost.

Recept za “izlečenje” nije ni definisan ni jedinstven – pre svega zavisi od kulturoloških karakteristika društva, a onda i spremnosti i sposobnosti zajednice, pa i države, i naravno svakog građanina ponaosob, da se suoči sa traumom i podeli svoje iskustvo. Kad prepoznamo da i drugi imaju slične “simptome”, da se kolektivna trauma “razliva” na sve delove društva, i osetimo solidarnost, a pružimo podršku, kreću suze i lagani oporavak, smatra Marko Tomašević, psiholog sa kojim razgovaramo o emocijama koje nas preplavljuju ovih dana.

U drugom satu Magazina, razgovaramo sa Vladom Skerlićem, ikonopiscem koji se nedavno vratio iz Bocvane.

U ovoj afričkoj zemlji, za koju se neformalno procenjuje da ima manje od 1000 naših građana, a ukupno manje od 2 miliona stanovnika, podignuta je Crkva Svetog Save - drugi pravoslavni hram na jugu Afrike.Prvi podignut još 1978. godine je Hram Svetog apostola Tome u Johanezburgu.

Sa vama Ružica Zorkić Radičević.