Džingis-kan

Legende o Džingis-kanu govore nam i o tome da se, za razliku od ostalih osvajača, veliki kan protivio izradi portreta, slika i kovanog novca na kome bi bili njegov lik i ime. Jedna popularna mongolska pesma kaže: „Pokušali smo da zamislimo tvoj lik, pokušali smo, ali nam se u glavi zaorio muk i otegao krik.“

Lišen Džingis-kanovih portreta i mongolskih zabeleški, svet je dao mašti na volju. Budući da se zabrana slikanja njegovog lika održala pedeset godina posle njegove smrti, različiti narodi su u međuvremenu razvili sopstvene predstave o njemu. Kinezi su ga prikazivali kao sedog čičicu paperjaste brade i nedokučivog pogleda, koji je pre ličio na nekog njihovog mudraca, nego na strašnog mongolskog ratnika. Persijski minijaturista ga je zamislio kao turskog sultana na tronu, a za Evropljane je ostao slika i prilika varvarstva, osvajač lica iskrivljenog od srdžbe, sa opreznim, svirepim očima.

Džingis-kana u „Goste iz prošlosti“ dovodi nam autorka teksta Aleksandra Jagodić.