Haljina od zvuka, narodni kroj

Najmilija pesma Nade Aleksandrović bila je „Zračak viri“, naročito zato što je za nju bila vezana jedna divna uspomena. „Eto, ja sam tu pesmu znala još kao devojčica, pre rata. Posle sam je zaboravila, ali je se jednog dana setim. I počnem je pevati. To je stvorilo čitavu malu senzaciju. Za kratko vreme je ceo Beograd pevao „Zračak viri“. Te iste godine bili smo na letovanju u Sokobanji. I tamo, prilikom jednog izleta na Ozren, upoznala sam se s gospođom udovom pokojnog Isidora Bajića, kompozitora te lepe pesme. Gospođa me je zagrlila i poljubila. Bila je srećna što me vidi i zahvaljivala mi je što sam oživela pesmu njenog pokojnog muža“ – poverila se Nada Aleksandović novinaru časopisa Radio Beograd.

Vasilije Hadži-Manović, otac pevača i glumca Zafira Hadžimanova, i deda muzičara Vasila Hadžimanova, pred početak Drugog svetskog rata već je za sobom imao više od 300 nastupa pred mikrofonom Radio Beograda. U tom trenutku bio je najpopularniji radijski pevač i sakupljač narodnih pesama iz tadašnje Južne Srbije. Inače, Vasilije Hadžimanović je bio apotekar, magistar farmacije, i honorari od pevanja pomogli su mu da završi studije. A farmacija mu je pomagala u prikupljanju narodnog blaga na terenu….

Kao pevač, Sima Begović je sa sestrom Lelom stao pred mikrofon prvi put 1935. u emisiji „Noć u Skadarliji“. Predstavili su se kao anonimni duet „Brat i sestra“. Pet godina kasnije za njima je bilo čak 800 pesama izvedenih na radiju, a do pred sam rat i više od 1000, dok su ostali pevači, poređenja radi, tokom desetak međuratnih godina otpevali u proseku pedesetak pesama. Sima Begović je objasnio i kako je dolazio do njih: „Prvi koji mi je dao ideju za kultivisanje narodnog repertoara jeste gospodin Pavle Stamatović, direktor Beogradske električne centrale. Zahvaljujući njegovim sugestijama ja sam počeo obilaziti Narodnu biblioteku i pronalazio sam stara izdanja nota narodnih pesama, štampanih još 1850. godine. Mi imamo izdanja gde su zabeležene najstarije bosansko-hercegovačke pesme. A učimo jedino iz nota. Riškao sam po rafovima biblioteke mesecima, preturao sam po gomilama knjiga i izlazio sam odande crn kao odžačar od silne prašine. Ali tako sam došao do blizu 4000 raznih pesama koje nećemo stići da otpevamo dokle god smo živi. A u svakoj emisiji dajemo nov repertoar….“

Kada je izuzetno popularna radio pevačica Zorka Katinska obeležavala jubilej – 200. nastup pred mikrofonom naše radio stanice, beogradsko Povlašćeno pozorište 2. decembra 1940. godine, u Velikoj Sali Kolarčevog univerziteta priredilo je veliko umetničko veče njoj u korist, uz prijateljsko učešće članova Beogradske opere, drame i narodnih radio pevača.

A njen najuzbudljiviji doživljaj? To je bilo kada je prvi put pevala pred mikrofonom u emisiji za Ameriku. Slušali su je i u Bugarskoj, u studiju Radio Sofije. To je njena javna karijera, a u privatnom životu gospoica Katinska uskoro će postati gospođa Butaš, a Radio Beograd će joj omogućiti da se pred mikrofonom oprosti od devojačkog prezimena.

U šestoj emisiji ciklusa „Haljina od zvuka“, povodom stote godišnjice Radio Beograda – radijske legende narodne muzike iz međuratnog perioda: Mijat Mijatović, Nada Aleksandrović, Vasilije Hadžimanović, duet Lela Đorđević - Sima Begović, i Zorka Katinska, docnije Butaš.

„Haljinu od zvuka“, s podnaslovom „Narodni kroj“, za "Goste iz prošlosti" skrojili: autor emisije, urednik i narator Mirjana Blažić, glumac Siniša Ubović, organizator Milena Borčanin i majstor tona Miroslav Živković.