Dan pobede i Dan Evrope
Ovaj dan, 9. maj obeležava se u celoj Evropi i u mnogim zemljama sveta. Za Evropsku uniju, to je Dan Evrope, za Rusiju-Dan pobede.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Dan pobede, 9. maj u Rusiji se doživljava kao otadžbinski praznik. To je trenutak kada se Rusi sećaju i odaju počast nebrojenim životima položenim u borbi protiv nacizma. Crvena sovjetska zastava istaknuta na kupoli Rajhstaga u centru Berlina označila je konačnu pobedu nad fašizmom. Devetog maja 1945., nemačka vlada potpisala je kapitulaciju, a maršal Žukov ju je ratifikovao. U Moskvi se održava tradicionalna pobednička vojna parada. Tako će biti i ove godine, uprkos ratu na istoku Evrope. O prazniku i paradi razgovaramo sa kolegom, dopisnikom Novosti iz Moskve Brankom Vlahovićem
U sitne sate, između 8. i 9. maja 1945.godine, Nemačka je potpisala kapitulaciju pred zapadnim saveznicima. Kasniji događaji, hladni rat, začeci Evropske unije i konfrontacija istoka i zapada doveli su do različitog odnosa prema Danu pobede i različitog obeležavanja. Zbog toga, Dan pobede više nije jedinstven. U zemljama Evropske unije danas se obeležava i Dan Evrope. Šta on simbolizuje i kakav odnos članice unije imaju prema Danu Evrope, izvestiće nas dopisnik RTV iz Brisela Ivan Ilić.
U Magazinu ćete čuti i sećanje Momčila Odanovića, učesnika završnih borbi za oslobađanje Beograda i Jugoslavije 44/45 -te, nosioca partizanske spomenice, borca Šeste ličke divizije, koga je 2015. predsednik Putin odlikovao Medaljom pobede. To bilo jedno od poslednjih svedočenja Momčila Odanovića o slamanju fašizma. On više nije živ, ali njegovo sećanje čuva arhiva Radio Beograda.
Selakovići, Milići, Vidnjevići, Radojčići, Vukmanovići, Dmitrovići…To su srpska prezimena koja se više od 500 godina porodično nasleđuju u Beloj Krajini i potiču od prvih uskoka koji su došli u te krajeve. Pisani tragovi svedoče da su Srbi na jugoistoku Slovenije starosedeoci. Žive u nekoliko sela koja pripadaju opštini Črnomelj, nadomak Novog Mesta i blizu granice s Hrvatskom. Sela su crkveno podeljena između Mitropolije zagrebačko - ljubljanske i Eparhije gornjokarlovačke. Meštani se, kako kažu, trude da ih asimilacija ne proguta i da sačuvaju srpski identitet. Kako im to uspeva, ispričali su našoj ekipi koja ih je posetila i koleginici Nataši Aćimović.
Sa vama Ana Tomašević.
Коментари