Koliko je opravdan strah od digitalne demencije?

Život u okruženju raznih ekrana i monitora već odavno je naša svakodnevica - bili su to davno, davno, u prvoj polovini 20. veka najpre televizori, zatim od osamdesetih godina kompjuteri, a poslednje godine prošlog stoleća mnogi od nas ispratili su već sa jednim ekranom u ruci - ekranom mobilnog telefona. Prve godine ovog, 21. definitivno je obeležio sve ubrzaniji razvoj digitalnih tehnologija, pođednako kada su u pitanju tzv. hardver, odnosno sprave putem kojih smo u kontaktu sa njima, kao i softver, odnosno programi koji su preko njih dostupni. Malo pre ulaska u drugu deceniju 21. veka pojavile su se i prve digitalne društvene mreže, a za petnaestak godina to jest do danas, život van njih je postao bezmalo nezamisliv posebno za mlađe generacije. Kakvu je to promenu suštinski donelo čovečanstvu i kako će uticati na ljudsku zajednicu u bližoj i daljoj budućnosti - pitanja su koja su sve više predmet istraživanja raznih grana nauke. Jedan deo naučnika upozorava na mogućnost tzv. digitalne demencije, termin skovan da obuhvati i opiše sve promene u saznajnim i drugim funkcijama koje se javljaju kao posledica dugotrajne izloženosti digitalnim uređajima. U čemu se očituju takve promene, koje su njihove posledice koje se već vide i može li se govoriti o onim dalekosežnijim - neka su od pitanja za našu sagovornicu, dr Bojanu Bodroža, docentkinju na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Govorićemo i o još jednom novom fenomenu na koji se sve više upozorava, a to je zavisnost od industrijski visoko ili ultraprerađene hrane. Najnovija istraživanja da bi bilo dobro takve proizvode, kao što su industrijski proizveden hleb, žitarice za doručak, kobasice i druge mesne prerađevine, konditorski proizvodi, keks, industrijski proizveden pomfrit, gazirana pića, sokovi od voća, slane grickalice, posebno obeležiti da bi se na takav način pokušala da podigne svest potrošača. Kolike su i kakve razmere ovog problema i da li obeležavanje takvih proizvoda može da bude početak puta ka njegovom rešavanja - čućemo od prim. dr Branke Konstantinović-Birovljev, specijaliste za ishranu.

U "Magazinu na Prvom" i o:

- podizanju kišnih bašti kao odbrane od gradskih poplava kao sve češćeg rezultata obilnih i jakih padavina zbog promene klime,

- a čućemo i zašto je početak ispunjavanja agende Evropske unije da se do 2035. u potpunosti pređe na električne automobile izazvao revolt radnika u italijanskoj automobilskoj industriji.

Sa vama - Elizabeta Arsenović