Gojenje na talase ili u kontinuitetu – šta osim kalorija utiče na veći stomak i širi struk

Mnogobrojni poremećaji i manje-više stresne situacije u životu, od povreda do prazničnih događaja, mogu biti razlog za godišnje, sezonsko povećanje telesne težine većine ljudi. U novom članku, istraživači tvrde da bi to mogao biti ključni nedostajući faktor koji stoji iza stalnog porasta broja gojaznih na globalnom nivou.

„'Nestabilnost načina života' može biti potcenjeni faktor rizika za prekomerno povećanje telesnih masti, što ima fundamentalne implikacije na strategije prevencije gojaznosti i javno zdravlje“, pišu istraživači iz oblasti fiziologije sa Univerziteta Lafboro, Artur Do, i kolege.

Tim naučnika opisuje i analizira nakupljene dokaze o tome da se povećanje telesne težine dešava u naletima povezanim sa određenim životnim događajima, a ne u stalnom povećanju i konstantno tokom vremena.

Proračuni zasnovani na godišnjim merenjima doveli su do pretpostavke da se naša težina postepeno akumulira od konzumiranja hrane pune kalorija koje donose više energije nego što iskoristimo. Ova ideja je podstakla često problematične dijetetske trendove.

Sporadičnost gojenja

Dok ono što jedemo svakako igra ogromnu ulogu u našem zdravlju, detaljniji podaci prikupljeni novim tehnologijama otkrivaju da akumuliranje težine može biti sporadičnije nego što se ranije mislilo.

Sve što može da promeni obrasce ishrane i kretanja, može doprineti prekomernom gojenju, tvrde istraživači, uključujući stres tokom studija, izazove u vezama, bolest, roditeljstvo i upotrebu različitih lekova. Kako se ovi poremećaji gomilaju, tako se može gomilati i naša težina, objasnili su istraživači situacije koje nisu dovoljno uzimane u obzir kada je analiza gojaznosti u pitanju.

Nedavna studija sugeriše da čak i samo pet dana konzumiranja isključivo brze hrane može pokrenuti procese gojaznosti u vašem telu. Čak i promena klime kojoj ste izloženi takođe može uticati na vaš metabolizam.

Iako takvi destabilizujući događaji uključuju i prijatne aktivnosti, poput prejedanja tokom prazničnih proslava, ova teorija se takođe poklapa sa već utvrđenom vezom između stresa i gojenja.

Povećanje kortizola izazvano stresom može potisnuti biološke funkcije koje nisu potrebne za neposredni opstanak, poput vašeg metabolizma. Ovo oslobađa vašu krv i energiju za neposrednu akciju.

Zauzvrat, skokovi kortizola mogu uticati na nivo insulina, uzrokujući pad šećera u krvi, izazivajući želju za slatkom hranom.

Ovo je možda bilo korisno kada smo morali da bežimo od medveda, ali ne i za vrste stalnog stresa koje danas verovatnije doživljavamo, poput finansijskog stresa zbog rastućih troškova života.

Profesor Do i kolege sugerišu da nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, mogu da nam pomognu da ublažimo rizike tokom mnogih životnih poremećaja. Ali, kako ističu, podjednako je važno zapamtiti da mnogi faktori doprinose našoj težini, uključujući i neke koji su van naše kontrole.

Zbog toga, fokusiranje na što zdraviju ishranu i kretanje, umesto na samu težinu, može povećati vaše šanse za zdraviji ishod po našu težinu.

„Ako su poremećaji načina života glavni pokretač sezonskog gojenja, strategije prevencije treba da se fokusiraju na ove događaje“, zaključuju Do i tim i dodaju: „U slučaju da se gojenje dešava u kratkim epizodama, efikasne intervencije mogu zahtevati samo retke privremene promene u ponašanju.“

Članak je objavljen u Journal of Obesity (Međunarodni časopis o gojaznosti).