Tajna dugovečnosti: 118-godišnjakinja sa mikrobiotom novorođenčeta i kako su geni podmlađivali njene ćelije

Rođena u SAD, Marija Branjas je bila najstarija osoba na svetu pre nego što je preminula u Španiji, a svoju dugovečnost je pripisivala „sreći i dobroj genetici“. Po svemu sudeći, bila je u pravu.

Proučavanje njenog mikrobioma i DNK naučnici su počeli još pre njene smrti i utvrdili su da su geni koje je nasledila omogućavali njenim ćelijama da se osećaju i ponašaju kao da su bile 17 godina mlađe nego što su zapravo bile.

Njena mikrobiota, koja se kod ljudi najčešće odnosi na skup svih bakterija u nečijim crevima i umnogome utiče na opšte zdravstveno stanje, podsećala je na mikrobiotu novorođenčeta, navodi profesor genetike Manel Estelar sa Univerziteta u Barseloni.

Lokalni katalonski list Ara objavio je rezultate studije koja je opisala njen genom kao „privilegovan“. Esltelarov tim utvrdio je da je Marija zadržala svoju lucidnost sve do poslednjih dana života.

I boljke sa kojima se suočavala tokom svojih poznih godina bile su ograničene na bol u zglobovima i gubitak sluha.

Estelarov rad o njoj jeste najkompletnije istraživanje do sada o genomu i opštem zdravstvenom stanju superstogodišnjaka (ljudi starijih od 110 godina), kao i o mogućim objašnjenjima njene dugovečnosti.

Istraživanje je primetilo da je Marija imala i priličan broj zdravih navika koje su joj pomogle da iskoristi svoj jedinstveni genetski sklop. Između ostalog, čitavog života se hranila mediteranskom kuhinjom i konzumirala tri jogurta svakog dana.

Starost i bolest ne moraju jedno sa drugim

Izbegavala je alkohol i duvan, uživala u šetnjama i stalno je bila okružena porodicom i prijateljima što joj je sve pomoglo da spreči i fizičku i mentalnu degradaciju koja bi joj skratila život.

Esteler i njegove kolege se nadaju da će studija Marijinog zdravstvenog stanja dati korisne informacije onima koji razvijaju lekove i lečenja protiv bolesti i stanja povezanih sa starošću.

Istraživanje takođe ukazuje kako starenje i bolest, barem u određenim okolnostima, ne moraju nužno da idu ruku pod ruku. Rezultati genetskih ispitivanja obavljenih „dovode u pitanje percepciju da su te dve stvari povezane“.

Marija Branjas rođena je u San Francisku 1907. godine, nakon što su se njeni roditelji preselili tamo, prvo iz Španije u Meksiko pa onda u SAD. Takođe je provela deo života u Teksasu i Nju Orleansu, pre nego što se porodica vratila u Španiju i nastanila u Barselonu 1915. godine usred Prvog svetskog rata.

Proživela je neke od najvećih i najturbuletnijih perioda i događaja u modernoj istoriji, od svetskih ratova, Španskog građanskog rata, Španske grzonice i pandemije kovida.

Zarazila se kovidom 2020. godine, ali se sa njim izborila prilično lako i nije imala neke teže simptome.

U januaru 2023. godine Ginisova knjiga rekorda proglasila je najstarijom osobom na svetu nakon smrti francuske opatice Lusil Randon u 118. godini.

Svoju dugovečnost je za Ginisovu knjigu rekorda pripisala: redu, spokoju, dobrim odnosima u porodici i sa prijateljima, povezanošću sa prirodom, emotivnoj stabilnosti, mnogo pozitivnosti, ne dozvoljavanju da se kaje i klonjenju od toksičnih ljudi.