Netolerancija na meso: Da li naš organizam može da zaboravi kako da vari meso

Kako su ekolozi izračunali, najjednostavniji način da smanjimo svoj ugljenični otisak je da jedemo manje mesa. Na primer, kako navodi Bi-Bi-Si, ako bi svi u Velikoj Britaniji prešli na ishranu sa malo mese (manje od 50 grama dnevno), to bi uštedelo toliko ugljenika kao da je osam miliona automobila parkirano zauvek.

Podaci britanske vlade pokazuju da potrošnja mesa opada – između 1980. i 2022. potrošnja govedine, svinjetine i jagnjetine pala je za 62 odsto – i mada su navedeni razlozi različiti i možda imaju više veze sa povećanjem troškova nego ekološkom svešću, sve više ljudi očigledno eksperimentiše sa izbacivanjem mesa iz ishrane.

Ali ako ga dugo ne jedemo, da li to menja sposobnost našeg tela da ga svari? Vegetarijanci i vegani ponekad objavljuju na društvenim mrežama, pitajući se da li povratak na meso može izazvati bolove u stomaku, nadimanje i druge gastrointestinalne simptome.

Međutim, nema mnogo istraživanja o tome da li konzumiranje mesa nakon duže pauze može iritirati stomak, napominje Sander Kersten, profesor dijetetike na Univerzitetu Kornel u SAD. „Nedostatak dokaza ne znači da ne postoji, samo ljudi to nisu proučavali. To nije uvek zadovoljavajuća situacija ili odgovor, ali to je samo ono sa čim se ponekad moramo suočiti."

Moguće je – iako je to veoma retko – biti alergičan na meso. Alfa-gal sindrom, u kojem imuni sistem prepoznaje životinjske proteine kao napadače, može dovesti do anafilakse i smrti. Ali ova alergija, koja se može javiti i pored toga što smo celog života slatko jeli meso, nije povezana sa prelaskom na ishranu sa malo mesa. Može se, na primer, ova alergija pojaviti posle ujeda krpelja.

Za mnoge koji izbegavaju meso, otkriće da su ga nesvesno konzumirali može biti emocionalno bolno – možete osećati krivicu da ste napravili prekršaj, kaže profesor Kersten, koji je i sam vegetarijanac. „Ne znam da li bi to dovelo do fizičkih simptoma. Pre bi moglo da izazove mnogo ljutnje."

Protein je protein, bilo biljnog ili životinjskog porekla

Ali kada uzmete u obzir biologiju varenja, nije tako verodostojno kao što možemo da pomislimo da bi telo tokom dužeg vremenskog perioda moglo da izgubi sposobnost da svari meso. Meso se generalno vrlo lako vari, za razliku od vlakana u voću, povrću i mahunarkama. Da bismo to razbili, našim telima je potrebna pomoć našeg mikrobioma, koji poseduju enzime neophodne za njegovo varenje.

Štaviše, enzimi koji se koriste za varenje biljnih proteina su isti kao oni koji se koriste za proteine mesa. Ovi enzimi prepoznaju i prekidaju određene hemijske veze u proteinima. Bez obzira da li potiču od biljaka ili životinja, proteini su napravljeni od gradivnih blokova koji se nazivaju aminokiseline. Enzimi ih generalno mogu razbiti bez obzira odakle potiču.

Ovaj proces se razlikuje od, recimo, šećera životinjskog porekla, kao što je laktoza iz mleka. Za varenje laktoze, vašem telu je potreban specifičan enzim koji se zove laktaza, a ljude koji ne proizvode dovoljno ovog enzima, čini netolerantnim na laktozu, i mogu da imaju stomačne tegobe nakon što jedu mlečne proizvode.

Ali sa mesnim proteinima, nema smisla razmišljati o tome da telo nekako prestaje da proizvodi enzime neophodne za udobno varenje hamburgera – oni su uvek tu, razgrađuju sve proteine koji prođu, bilo da je to iz graška, soje ili odreska, naglašava prof. Kersten.

Vrsta hrane utiče na mikrobiom creva

Međutim, mikrobiom ljudskog creva se transformiše i menja u zavisnosti od toga šta njegov domaćin jede. Ponekad to znači da se specifične vrste bakterija tamo menjaju; ponekad samo mikrobi prave druge enzime. Iako postoje razlike između mikrobioma svaštojeda i vegetarijanaca i vegana, čini se da se ne razlikuju radikalno, sve dok svaštojedi jedu različite biljke, pokazalo je istraživanje.

Međutim, mikrobiomi se mogu brzo promeniti kao rezultat promena u ishrani – jedna studija u kojoj su ljudi prešli na ishranu u potpunosti zasnovanu na namirnicama životinjskog porekla pokazala je da je pomak od njihovog osnovnog mikrobioma bio vidljiv u roku od jednog dana (brzo se vratio u normalu kada se dijeta završila). Subjekti su bili podstaknuti da prijave svaku nelagodu koju su osećali, ali ništa značajno nije zabeleženo.

Ako ništa drugo, uzrok je verovatno iznenadna konzumacija velikih količina vlakana nakon duže pauze koja može izazvati probleme sa varenjem. Bolje je olakšati takve promene u ishrani. „U zavisnosti od vlakana, možete imati prilično jake reakcije", napominje profesor.

Ukratko, briga o tome da će naše telo nekako izgubiti sposobnost varenja mesa ne bi trebalo da nas plaši. Ako ste među onima koji su imali uznemireni stomak nakon što su jeli meso posle duže pauze, gubitak enzima verovatno neće biti krivac, iako je ovaj fenomen i dalje nedovoljno proučavan, kaže prof. Kersten.

„Naš organizam je prilično prilagodljiv", dodaje. „Može mnogo više nego što mislite."