Zvečke su sa lutkama otišle u penziju, na Svetski dan deteta stručnjaci upozoravaju na štetnost digitalnih sprava

Čak 86 odsto dece uzrasta od devet do 17 godina dnevno provede između četiri i sedam sati na internetu. Ni oni mlađi u Srbiji ne zaostaju mnogo. Gotovo polovina njih koristi društvene mreže, dok je taj procenat u Nemačkoj svega 11 odsto.

Igračke, slagalice, zvečke, lutke... sve češće su u senci mobilnih telefona. Popularnost tehnologija raste iz dana u dan, a starosna granica korisnika sve je manja.

Sve češće može da se primete telefoni i u rukama dece starosti do dve godine.

„Čak i kad su mala, dok ih hrane, dobijaju telefon da se smire. Kažem roditeljima danas  – Ko je nas smiro kad smo bili mali? Pa niko! Radio sam istraživanje, već sa sedam, osam godina, mi smo već tad imali u prvom, drugom razredu oko 20 odsto mobilnih telefona. Sad ih imamo više, a zna se, to se već 10 godina istražuje, da mobilni telefoni ipak utiču na usporavanje razvoja pojedinih delova mozga", ispričao je dr Ranko Rajović, neuroendokrinolog.

Još opasniji je sadržaj. Svako drugo dete uzrasta od devet do 16 godina susrelo se sa seksualnim sadržajem na internetu, pokazuje istraživanje Deca Evrope na internetu.

„Kada je u pitanju bezbednost dece i sadržaj koji se prikazuje na gotovo svim platformama koje su najpopularnije, čak i među nama starijima, tinejdžerima i decom, nije se pokazao kao bezbedna stvar. Jer pošto su deca toliko izložena tom neadekvatnom sadržaju, koji je britualan i nasilan i pun seksualne konotacije, nažalost, takav sadržaj počinju da prihvataju kao normalan i poželjan", objašnjava Katarina Jonev Ćirković ispred projekta Bezbednost dece na internetu.

Kako bi izbegli takav scenario, prvo treba da reaguju roditelji. Stručnjaci su saglasni  –  oduzimanje telefona nije rešenje, ali razgovor najčešeće jeste.

„Problemi koji se mogu javiti usled velike upotrebe mobilnog telefona je upravo da dete kasnije, već u školskom dobu ima problem sa koncentracijom, pažnjom, pamćenjem, što uopšte nije nekako lako rešavati, a roditelji se u tom uzrastu najčešće javljaju zato što dete kreće u školu", kaže psihoterapeut Jovana Stojković.

„Ako roditelj ima telefon hoće i dete, ako roditelj čita knjigu, hoće i dete da čita knjigu, ako roditelj slaže lego-kocke pa hoće i dete", dodaje dr Rajović.

Iz sveta stižu prve reakcije na problem kako bi se smanjila „šteta" koju društvene mreže mogu naneti mladima. Australijska vlada namerava da uvede zakon kojim bi se zabranio pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina.