Kako da se zaštitimo kad krvopije krenu u pohod

Mi jedva dišemo po ovoj vrućini, a komarcima baš prija. Nadošao Dunav, izlio se na mnogo mesta, pa raste i broj rečnih komaraca. I oni nas ujedaju, ali bar ne prenose zarazne bolesti, za razliku od kućnih komaraca, koji mogu da prenesu virus Zapadnog Nila.

Njima je za polaganje jaja dovoljno da vode ima samo u podmetaču ispod saksije ili u zapušenom oluku. Po ovako visokim temperaturama, vreme razvoja od jajeta do odrasle jedinke skraćuje se na desetak dana.

I šta kad u sumrak, krvopije krenu u pohod?

Stručnjaci savetuju da se od komaraca, ali i krpelja zaštitimo repelentima. A kada ga biramo, najčešće vodimo računa o tome da ne bude preskup, ali pitamo se i da li je delotvorniji onaj u spreju, stiku ili kremi.

Kakav im je sastav, da li mogu biti štetni za kožu, da li će pomoći ako ih stavljamo više puta, ili ako kožu naprskamo ispod odeće?

A šta sa decom mlađom od dve godine? Jedan odgovor važi za sve, repelent koristite prema preporuci proizvođača.

„Na otvorene delove kože i na odeću, a ne ispod odeće, da se ovi proizvodi nikada ne nanose na iritiranu, ekcematoznu, odnosno upaljenu kožu i, naravno, ako postoje neke posekotine i rane, da se nikada ne nanose na oči i na usta. I jako je bitno da se nanose u tankom sloju. Takođe, računamo da se nanose na otvorenom. Nakon povratka u kuću treba oprati ostatke repelentnog proizvoda sa kože“, naglašava prof. dr Dragana Vasiljević sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Malu decu treba zaštititi mrežom ili flasterom koji se stavlja na kolica, nikako repelentom, jer može biti toksičan pošto razvoj kože nije završen.

Ako ste izloženi suncu, a ima komaraca, prvo treba da stavite debeli sloj zaštitne kreme, pa onda repelent. Lekari kažu da su alergijske reakcije retke, ali može da izazove druge promene na koži. Veći problem može da nastane, kada se mesto ujeda raščeše, jer se onda najčešće razvija bakterijska infekcija.

„Ti preparati, udruženi sa Suncem kod nekih ljudi, ali kod nekih ljudi samo, mogu izazvati određene promene na koži u smislu određene preosetljivosti, pa čak i hiperpigmentacije“, navodi prim. Dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne bolesti.

„Mislim da je najveća greška što se oni nanose mnogo puta, ili više puta dnevno, a onda o bezbednosti takvih proizvoda ne može niko da vam garantuje, jer proizvođač garantuje samo za ono što je on naveo. Znači, obično je to nanošenje samo jednom dnevno“, naglašava profesorka Dragana Vasiljević.

Visoke temperature potrajaće cele nedelje, ali dobra vest je da već u ranim jutarnjim satima na teren kreću ekipe Sektora ekologije Gradske čistoće. Oni će na teritoriji Beograda sprovoditi akciju suzbijanja komaraca uređajima sa zemlje. Posle toga nas bar komarci neće mučiti.