Šta treba spakovati u putnu apoteku kada krenete na odmor

Šta bi sve trebalo da se nađe u toj putnoj apoteci, u „RTS ordinaciji” je objasnila magistar farmacije Valentina Živadinović.

Šta treba da pripreme za put oni koji koriste neku terapiju za hronične bolesti?

„Nekako, generalno, kada se priprema odmor, često se zaboravi ta hronična terapija da se ponese, pa to uvek treba da podsetimo ili se ne ponese dovoljno. Ukoliko se koriste specifični lekovi, naročito lekovi koji deluju na centralni nervni sistem, za mnoge zemlje je potrebno poneti i izveštaj lekara, odnosno nalaz koji dobijemo od lekara specijaliste, jer pri prelasku granice, to može da bude problem i da carinici traže i da nas vrate sa granice zbog tog razloga”, rekla je farmaceutkinja i dodala je da izveštaj uvek treba nositi ako se koriste sedativi, antidepresivi, antipsihotici.

Šta bi trebalo spakovati od lekova za stomačne tegobe?

„Pre svega, ljudi koji imaju bolest putovanja, oni ponesu to što im je potrebno da bi izbegli tu mučninu tokom putovanja. Međutim i ljudi koji nemaju inače problem tokom vožnje autobusom, autom, avionom, ukoliko planiraju neko krstarenje ili bilo kakvu vožnju brodom, prosto treba da ponesu kako bi sprečili te eventualne mučnine ili da ih zaustave ukoliko se jave.

Ono što se često javlja su prolivi, odnosno dijareje u toku ili vožnje ili zbog promena načina ishrane, vode koja se tamo konzumira, ukoliko se ode na more, odnosno neko plivanje, proguta se voda, tu često dolazi do proliva, tako da uvek u putnoj apoteci treba imati nešto da se taj proliv zaustavi, neki aktivni ugalj ili neki probiotik, to je sad već individualno kakve su čije potrebe”, objasnila je farmaceutkinja Živadinović.

Neka od istraživanja pokazuju da probiotici ne mogu uvek samostalno rešiti problem proliva, ali da kod putničkih dijareja najbolje deluju tri kulture: Bifidobacterium bifidum, Lactobacillus acidophilus, Sacharomyces Boulardii.

Da li medicinski ugalj i bez leka protiv proliva može zaustaviti stomačne probleme?

„Može, zavisi od toga koliko osoba odreaguje i koliko je intezivna dijareja i koliko brzo odreagujemo. Kod medicinskog uglja je jako bitno da se uzme dovoljna doza, ljudi često misle popio sam jednu i biće dovoljno, uglavnom to nije tako i treba voditi računa ukoliko se uzima neka terapija uz medicinski ugalj, jer on kako vezuje toksine, tako vezuje i lek i taj lek neće delovati”, naglasila je farmaceutkinja Živadinović i dodala da treba da prođe bar dva sata između uzimanja medicinskog uglja i nekog drugog leka.

Ako dijareju prati povraćanje, da li treba nešto koristiti samo za povraćanje?

Farmaceutkinja Valentina Živadinović kaže: „I ako nema povraćanja, potrebna je ta rehidratacija, i pri dijareji i pri povraćanju, dolazi do gubitka elektrolita, zato je bitno da se ponese i neko sredstvo za rehidrataciju. Tu imamo širok spektar oblika, da li je to prašak, tablete, to je manje bitno, ali je bitno da uvek imamo tu nadoknadu elektrolita. Sad su ti preparati postali svedeniji, nije više potrebno popiti pola litre toga da bi se to sredilo, sad je to sve uznapredovalo i lakše za primenu.”

Da li može nešto da pomogne ili reši „sindrom tuđeg kupatila” tj. zatvor?

„Taj sindrom tuđeg kupatila je negde u glavi, svakako postoji neki lakši laksativi, to su ili neka biljna vlakna ili makrogoli koji su prilično bezbedni, svi rade na principu vezivanja vode, da unesemo dovoljno tečnosti”, rekla je farmaceutkinja.

Da li je potrebno poneti i antialergijsku kremu ili su dovoljne samo tablete antihistaminika?

„Trebalo bi da su tablete dovoljne. Ja lokalne antihistaminike retko kada i savetujem u apoteci, prosto, svi ujedi se vezuju za sunčano vreme, za neko leto, a sa svim tim lokalnim antihistaminicima ne smemo da se izlažemo suncu, mogu da ostanu fleke, jer su lokalni antihistaminici fotosenzitivni. Postoji dosta preparata koji su na biljnoj bazi, tu je mentol, kamilica, koja će isto fino da ublaže samu reakciju, ali ako je neka ozbiljna alergija, u redu je i da se namaže i antihistaminik”, objasnila je farmaceutkinja i dodala da se kod sunčanice treba odmoriti, skloniti sa sunca i uzeti preparat za rehidrataciju, jer kod sunčanice dolazi do većeg gubitka tečnosti.

Šta treba poneti za povrede kože?

„To su oni standardni lokalni antiseptici, alkohol za oko rane, hidrogen može i na ranu da se očisti, nešto i u spreju, ima dosta praškova i antibiotskih u spreju koji mogu da pomognu ukoliko je neka ozbiljnija rana. Svakako treba kod sebe imati i sterilne komprese, to je vrlo praktično u odnosu na gazu, jer kada uzmemo gazu, isečemo, ona prestaje da bude sterilna, ako je ostavimo za kasnije”, rekla je farmaceutkinja Živadinović.

Da li treba poneti i kapi za oči?

„Naravno, svakako treba imati kod sebe one sterilne ampulice i fiziološkog rastvora, prosto, najpraktičnije su da se oko očisti ako je nešto upalo, takođe kapi borne kiseline je prvi izbor da se smiri ukoliko krene neki upalni proces i naravno veštačke suze, da se ta vlažnost oka održi i tako ćemo sprečiti da dođe do neke dalje iritacije”, zaključila je za „RTS ordinaciju” magistar farmacije Valentina Živadinović.