Koje supstance koriste piloti da bi ostali budni

U džepu oborenog nemačkog pilota iznad Britanije tokom Drugog svetskog rata pronađene su nepoznate tablete. U to vreme metamfetamini su bili omiljeni lek Luftvafea za umorne avijatičare, poznat kao „pilotska so“ jer je njihovo korišćenje bilo prilično liberalno. I mada su savezničke snage sumnjale da nemački piloti nešto koriste, nisu znali sa sigurnošću šta je u pitanju.

Farmakološki plen je odmah otpremljen na testiranje, a ubrzo su Britanci radili na sopstvenoj verziji. Dobijeni stimulans bio je široko distribuiran i dramatično uvećao broj noćnih misija širom Evrope. Ali ovo je bio samo početak.

Srodna droga, dekstroamfetamin, ponovo je postala popularna tokom Zalivskog rata 1990-91, kada ga je koristila većina borbenih pilota uključenih u početna bombardovanja iračkih snaga u Kuvajtu. Danas ovu pilulu i dalje koriste američke vojne posade. Koriste ga za rešavanje istog problema – umora pilota, koji se lako prikrade avijatičarima tokom dugih misija i ugrožava njihovu bezbednost.

Ali postoji jedna začkoljica. Amfetamini izazivaju veliku zavisnost – pa čak i tokom četrdesetih godina bili su naširoko zloupotrebljavani. Dakle, poslednjih godina vojska je u lovu na drugu opciju.

A onda se pojavio modafinil, stimulans koji je sedamdesetih prvobitno razvijen za lečenje narkolepsije i nekontrolisanu dnevnu pospanost. Ljudima nije trebalo dugo da otkriju da, iako lek pomaže da se ne zaspi, takođe može imati i druge moćne efekte. Pokazalo se da lek poboljšava prostornu orijentaciju, prepoznavanje obrazaca i radnu memoriju, kao i da povećava ukupne kognitivne performanse, budnost i koncentraciju u situacijama ekstremnog umora.

Ali i modafinil ima svoje mane. Neželjeni efekti uključuju pojačano znojenje, jake glavobolje, pa čak i halucinacije. Uprkos ovim rizicima, u određenim okolnostima može biti od velike pomoći onima koji moraju da ostanu budni. U jednoj ranoj studiji, lek je održavao ljude budnim i do 64 sata aktivnosti, a njegovi efekti su upoređeni sa ispijanjem 20 šoljica kafe. Kako to funkcioniše? I zašto se koristi?

Moćan stimulans

U svetu borbenih pilota postoje dve vrste droga: dozvoljene i zabranjene pilule (go-pills i no-go pills). Prvo su stimulansi i oni povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema – jedan od razloga zašto su amfetamini ponekad poznati pod nazivom „spid“ (brzina). Zabranjene su supstance koje usporavaju prenos poruka između mozga i tela. U situacijama kada je vreme budnosti i sna kritično, vazduhoplovne snage ponekad koriste ove lekove da nateraju telo da sarađuje. Dakle, zajedno sa arsenalom pomagala za spavanje, ovde na scenu stupa modafinil.

Modafinil je već široko dostupan – odobren za upotrebu od strane vazduhoplovnih snaga u Singapuru, Indiji, Francuskoj, Holandiji i Sjedinjenim Državama. U međuvremenu, istraga lista Gardijan u Velikoj Britaniji otkrila je da je Ministarstvo odbrane Velike Britanije kupilo značajnu količinu droge uoči početka rata u Avganistanu 2001. Još jedna narudžbina je obezbeđena 2002, pre invazije na Irak, Iako je agencija za istraživanje odbrane sprovela eksperimente sa pilulama, one navodno nisu korišćene kod osoblja uključenog u borbena dejstva.

U stvari, hemijski dopingovani avijatičari bili su uključeni u stotine vojnih operacija samo tokom poslednje decenije. 

Dok lete nebom, piloti borbenih aviona često imaju samo nekoliko sekundi da osmotre situaciju i odluče kako da reaguju na pretnje, tako da umor lako može biti fatalan. Ali začudo, intenzivni letovi koji uključuju ozbiljno ratovanje ili manevre nisu jedini u kojima se piloti bore sa nedostatkom sna – u stvari, dosadni letovi znaju da budu podjednako izazovni.

„Ako samo letite, pet sati je mnogo duže nego kada obavljate borbenu misiju“, kaže Jara Vingelar-Jagt, potpukovnik i šef odeljenja za vazduhoplovnu medicinu u holandskom Ministarstvu odbrane u Soesterbergu. U hitnim situacijama, telo proizvodi sopstveni stimulans, adrenalin, koji povećava budnost i smanjuje osećaj umora – barem kratkoročno. S druge strane, misije koje manje angažuju pilote su dosadne, što dodatno naglašava iscrpljenost.

„Pre nekoliko godina, kada su naši probni piloti završili novu misiju, žalili su se da aktuelna kontramera protiv umora, kofein, nije bila dovoljna“, kaže Vingelar-Jagtova. „Hteli su nešto drugo da im pomogne da ostanu budni tokom leta.“

Kako bi utvrdili da li bi modafinil mogao biti odgovor, dr Vingelar-Jagt i njene kolege su sproveli randomizovano kontrolisano ispitivanje. Volonteri Kraljevskog holandskog vazduhoplovstva su bili budni 17 sati, a zatim su im ili ponudili dozu modafinila, kofeina ili placebo. Zatim je procenjivana njihova budnost i pospanost. Istraživači su otkrili da su i kofein i modafinil bili efikasni, iako je poslednji duže delovao.

Čak i nakon cele noći bez sna, neki ljudi koji su uzimali drogu osećali su da bi verovatno mogli da nastave još jedan dan, kaže doktorka. „Zbog modafinila, osećali su se izvesno manje umorno i bili su budniji", kaže Vingelar-Jagtova.

Nisu samo piloti ti koji mogu patiti od posledica deprivacije sna u vojnom kontekstu. Da bi se određene operacije uspešno završile, nekada je važnije da posada, posebno na helikopterima, uključujući i strelca koji sedi na vratima – nekoga čiji je posao da usmerava i puca iz oružja – kao i nadležnog za utovar i istovar važnog tereta bude budna, jer na zemlji će uvek biti kontrolori letenja koji će pomoći pilotima da polete i slete.

Teška dilema

Naravno, postoje ozbiljne etičke i pravne implikacije vezane za nuđenje stimulansa kao što je modafinil vojnom osoblju. Šta bi se dogodilo ako bi neko odbio da uzme lek za koji se smatra da je neophodan za uspeh misije?

Jedna studija o potencijalnim izazovima uvođenja stimulansa u kanadskim oružanim snagama ističe sledeću kontradikciju: Iako nije legalno prisiljavati nekoga da uzima lek u Kanadi, zakonski je uslov da vojno osoblje obavlja „sve funkcije koje je potrebno da budu izvršene" u bilo koje vreme, danju ili noću. Ako bi neko smatrao da je neophodno uzimanje modafinil iz operativnih razloga, operativac bi mogao da odbije, ali nema pravo da uspešno ne izvrši zadatak. A ulozi mogu biti veliki: Ukoliko zaspi u avionu to može dovesti do masovnih žrtava, uključujući civilne, pored gubitka aviona koji koštaju desetine miliona i neuspeha važne misije.

„Za nas (u Kraljevskom holandskom vazduhoplovstvu) veoma je važno da ne želimo da primoravamo nekoga da uzima modafinil“, kaže dr Vingelar-Jagt. „To je kontramera protiv umora, ali ne uklanja sam umor. Tako da je najvažnije, da biste se borili protiv umora, pre svega akcenat mora da bude na planiranju i rasporedu", naglašava doktorka.

Vingelar-Jagt objašnjava da je važno postaviti pitanje da li je svaki noćni let zaista neophodan, iako se povremeno ne može izbeći. 

A modafinil nije savršen lek. Kao i svi lekovi, dolazi sa neželjenim efektima, a oni mogu biti mentalni i fizički. Nekoliko studija je otkrilo da lek može dovesti do toga da ljudi postanu previše samouvereni u svoje procene – nešto što bi moglo biti fatalno kada lete brzinom koja lako dostiže i 1.915 kilometara na sat.

Nacisti su imali slične probleme kada su lečili pripadnike svog vazduhoplovstva tokom Drugog svetskog rata. Sve u svemu, samo u proleće i leto 1940. podelili su oko 35 miliona tableta metamfetamina vojnom osoblju. Međutim, ubrzo se pokazalo da su piloti koji su postali zavisni od droge imali loše procene, često ubeđeni da im je učinak odličan – čak i kada je u stvari bio užasan. Na kraju su se vlasti zabrinule da bi lekovi, koji su se prodavali pod brendom Pervitin, mogli da budu uzrok brojnih nesreća.

I poput amfetamina, modafinil može izazvati zavisnost – mada ne tako snažnu. Takođe je podložan zloupotrebi. Lek je postao popularan 2000-ih, posebno su ga koristili studenti kako bi ostali budni i učili celu noć, ili radnici ograničeni rokovima u želji da budu finansijski nagrađeni i unapređeni.

Sasvim drugačije rešenje

Ali šta sve ovo znači za komercijalne pilote? Na kraju krajeva, iako je dužina njihovih smena često mnogo strože regulisana nego kod vojnih pilota, oni često provode po hiljadu sati svake godine među oblacima, boreći se protiv magle, zastoja u vazdušnom prostoru i ekstremnog umora.

Jedno istraživanje iz 2023. sprovedeno na 6.900 pilota koji rade u Evropi pokazalo je da 72,9 odsto smatra da nema dovoljno vremena da se oporavi između smena – dok je tri četvrtine zaspalo dok su bili na dužnosti u poslednjih mesec dana.

Po mišljenju dr Vingelar-Jagta, iako se prednosti modafinila za vojne pilote mogu primeniti i na komercijalnu avijaciju, verovatno ne bi trebalo.

„Verujem da u slučaju komercijalne avijacije moramo da budemo uzdržani u pogledu zahteva prema pilotima. Da li je zaista potrebno da komercijalni piloti lete noću samoda bi nas odvezli na letovanje, ili bi trebalo da prihvatimo činjenicu da i oni imaju svoje granice i da poštujemo svačiju univerzalnu potrebu za snom?"

Umesto toga, Vingelar-Jagt ukazuje da modafinil može biti korisniji za neke druge profesije sa dugim radnim vremenom, kao što su hitna pomoć ili vatrogasne službe „Za te poslove nema dileme da moraju biti u stanju da rade optimalno čak i u vreme kada su već umorni."

Jedno istraživanje je pokazalo da su doktori koji su bili budni celu noć bolje obavljali niz zadataka koji bi mogli biti relevantni za njihove dužnosti kada su uzimali modafinil – bili su efikasniji u rešavanju problema koji uključuju planiranje i radnu memoriju, i manje impulsivni u donošenju odluka. Međutim, kao i kod vojnih pilota, postoje etičke prepreke – posebno zabrinutost da bi medicinski stručnjaci mogli biti pod pritiskom da ih koriste.