Da li afrodizijaci zaista deluju

Nazvani po Afroditi, grčkoj boginji ljubavi, kaže se da afrodizijaci povećavaju libido, potenciju i seksualno zadovoljstvo. Ko nije čuo da čokolade, jagode i ostrige mogu imati tako moćan efekat? Istorijski gledano, afrodizijaci su uključivali još čudnije jestive namirnice – uključujući otrovnu špansku mušicu, mleveni rog nosoroga i retke biljne ekstrakte.

U stvari, tokom istraživanja za svoju knjigu Intercourses, koautorka Marta Hopkins je otkrila da se skoro svaka hrana u jednom trenutku smatrala afrodizijakom.

„Istorijski gledano, hranu koja se smatrala afrodizijacima bilo je teško pronaći, bila je retka ili skupa, poput tartufa, foie gras (guščije džigerice) i kavijara, ili u obliku polnog organa, poput špargle ili artičoka, pa čak i životinjskih testisa“, navodi Hopkinsova.

Iako smo skloni da razmišljamo o afrodizijacima u smislu požude, romantike i libida, u 17. veku – kada se sve, od golubova preko badema do paškanata, smatralo afrodizijacima – oni su bili povezani sa reprodukcijom i plodnošću i davani su bračnim parovima kao medicinski supstance, kaže Dženifer Evans, profesor istorije na Univerzitetu u Hertfordširu koja istražuje istoriju hrane i plodnosti.

Ali može li bilo koja hrana zaista uticati na seksualnu želju i performanse? Zašto ta ideja tako uporno opstaje?

Hrana kao afrodizijak: činjenica ili fikcija?

Za one koji imaju problema sa cirkulacijom, istina je da određene namirnice mogu pomoći na sličan način kao i vijagra – opuštaju krvne sudove i poboljšavaju dotok krvi u genitalije. Amino kiselina L-arginin, koja se nalazi u hrani kao što su bundeve, orasi i govedina, pretvara se u azot oksid u telu, što povećava protok krvi. Kao i hrana bogata omega-tri masnim kiselinama, uključujući losos i avokado. Još jedan pomoćnik je kvercetin. Pronađen u jabukama, borovnicama, grožđu, crvenom vinu, belom luku i tamnoj čokoladi, kvercetin ima antiinflamatorna svojstva koja mogu poboljšati protok krvi.

Međutim, samo ljudi sa kompromitovanom cirkulacijom videće delimično poboljšanje seksualne funkcije ako jedu ovu hranu, kaže Lori Rajt, portparol Američke akademije za ishranu i dijetetiku. Neko sa dobrom cirkulacijom verovatno neće videti bilo kakvu promenu.

Međutim, većina kada govori o afrodizijacima, ne misli na seksualnu funkciju, već na želju.

Jedna hrana za koju se dugo verovalo da pojačava seksualnu želju je čokolada. Studije su pokazale da kakao može uticati na povećan protok krvi i u delovima našeg tela ispod torzoa. Ali kada je proučavan njegov direktan odnos sa seksualnom željom, nisu pronađeni dokazi koji bi podržali njegovu upotrebu kao afrodizijaka.

U stvari, jedna opservaciona studija iz 2021. pokazala je suprotno. Istraživači su pitali 700 ljudi o njihovom interesovanju za seks i konzumiranju čokolade. Otkriveno je da su žene koje su češće jele čokoladu takođe izjavile da imaju manje interesovanja za seks. Oni su kontrolisali druge moguće razloge za slab seksualni nagon ili visoku potrošnju čokolade, uključujući loše raspoloženje, krvni pritisak i unos kalorija. Rezultati, ukazuju istraživači, pokazuju da jedenje čokolade može delovati kao zamena za seks stimulisanjem proizvodnje neurotransmitera serotonina i dopamina, koji takođe igraju ulogu u našim seksualnim odgovorima.

U stvari, nije pronađen nijedan pokazatelj koji bi dokazao da bilo koja hrana povećava seksualno uzbuđenje ili želju.

Postoji jedan izuzetak: alkohol. Brojne manje studije su pokazale da je konzumiranje alkohola povezano sa seksualnim uzbuđenjem. Ali to takođe može ometati seksualni učinak.

Posebno crveno vino može biti indirektno povezano sa seksualnom funkcijom zbog svojih potencijalnih koristi za zdravlje srca, kaže Majkl Kričman, akušer, ginekolog i klinički seksolog savetnik u Centru za seksualno zdravlje Južne Kalifornije.

Analizom više od 50 populacijskih studija iz 2022. godine zaključeno je da je do četiri čaše crnog vina nedeljno povezano sa manjim rizikom od kardiovaskularne smrti u poređenju sa pivom i žestokim alkoholom. Međutim, kako su istraživači objasnili, postoji mnogo drugih zbunjujućih faktora koji bi mogli da objasne ovaj odnos. Sve u svemu, veza između crvenog vina i kardiovaskularnog zdravlja ostaje neuverljiva.

Kako način života i ishrana mogu poboljšati seksualni život

Reputacija vina kao afrodizijaka takođe može proizaći iz činjenice da je ono deo mediteranske ishrane, definisane tako da se prvenstveno sastoji od biljne hrane kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi, sir i meso, riba i maslinovo ulje i ima relativno malo šećera. Više kao način života nego samo jedna vrsta hrane, mediteranska ishrana može imati afrodizijačke kvalitete.

„Istraživanje je otkrilo da crno vino utiče na seksualnu funkciju, ali ne znamo da li je to ishrana ili kombinacija ishrane, načina života i genetike“, kaže Kričman. „Ono što znamo je da za ljude koji vežbaju, imaju zdravu ishranu i manje stresa, svi ovi elementi rade zajedno i imaju bolji seksualni život."

Naša ukupna ishrana može da deluje kao afrodizijak kroz prednosti kao što su poboljšana cirkulacija krvi, povećanje hormona ili dobro raspoloženje, kaže Rajt.

Jedna studija koja je uključivala 600 žena sa dijabetesom tipa dva otkrila je da je mediteranska ishrana povezana sa nižim nivoima seksualne disfunkcije, dok je druga studija zaključila da ishrana takođe može biti povezana sa poboljšanjem erektilne disfunkcije. „Suština je da zdrava ishrana od morskih plodova, nemasnog mesa, orašastih plodova, voća, povrća i integralnih žitarica, što je u osnovi mediteranska dijeta, pomaže u podršci nervnoj funkciji i podržava protok krvi i hormona", kaže Rajt.

Razlog zašto nema potkrepljujućih dokaza da bilo koja pojedinačna hrana može biti afrodizijak je razumljiv: svaka hrana koja ima tako snažan efekat bila bi opasna, kaže Džesika Abot, viši predavač evolucione ekologije na Univerzitetu Lund u Švedskoj.

„Većina hrane koju jedemo neće imati nuspojave, što je umirujuće. Da jesu, ne bi bilo bezbedno da ih redovno jedemo", napominje. „Svako bilje koje je povezano sa afrodizijacima je vrsta hrane koju obično ne bismo jeli mnogo, kao što su biljke poput takozvane stidljive mimoze i velike doze ekstakta korena koji imaju aktivna jedinjenja koja se koriste kao odbrana od biljojeda.

Psihologija iza „afrodizijačke hrane“

Pa zašto se neki ljudi kunu da određena hrana ima svojstva afrodizijaka?

Možda je to jednostavno zato što oni veruju da ima, kaže Kričman.

„Za ostrige su ustanovljeni veoma slabi dokazi o uticaju na seksualnu želju, ali nedostaje rigorozno ispitivanje (koje bi dokazalo taj efekat) – delimično zato što je placebo efekat tako veliki“, kaže seksolog.

Činjenica da je seksualna želja toliko raznolika i individualna, za svaku vrstu hrane se može reći da je afrodizijak, napominje Nan Vajz, psihoterapeut i seksualni terapeut na Univerzitetu u Nju Džersiju.

„Želja je fizička, psihosocijalna i relaciona, i uključuje mnogo varijabli. Ako verujete da hrana povećava želju, psihologija placebo efekta utiče na našu sposobnost da se uključimo ili isključimo", kaže Vajz.

Sve je u tome u kom kontekstu jedemo neku hranu, dodaje Evansova sa Univerziteta Hertfordšir. „Ne razmišljate o čokoladi kao o afrodizijaku svaki put kada pojedete 'tviks' čokoladicu. Morate biti u odgovarajućem kontekstu."

Naša individualna iskustva takođe mogu biti jake odrednice toga koja hrana podstiče seksualnu želju kod svakog od nas, kaže Žan-Kristof Bileter, vanredni profesor socijalnog i seksualnog ponašanja na Univerzitetu Groningen u Holandiji.

„Ljudi su veoma podložni sugestiji, a mozak je ožičen da formira jako sećanje na situacije u kojima imamo seksualni uspeh. U zavisnosti od situacije, ako se nešto desilo u okruženju u kome je osoba imala seks, to će postati nešto što će ubuduće izazivati želju za seksom."

Još jedno moguće objašnjenje za efekat afrodizijaka vezano za um je naše raspoloženje. Istraživanja pokazuju da je pozitivno raspoloženje povezano sa pojačanim seksualnim uzbuđenjem, a hrana bogata namirnicama biljnog porekla povezana je sa manjim rizikom od anksioznosti i depresije.

Kako evolucija objašnjava afrodizijake

U stvari, može se ispostaviti da skoro svaka hrana može imati svojstva afrodizijaka. U najmanju ruku, ako osoba gladuje i nema hrane u blizini, logično je da će njen seksualni nagon opasti.

„Evolucijski gledano, ljudi imaju želju da imaju seks kako bi se razmnožavali, a mi moramo da imamo zdravu težinu i da imamo ishranu koja obezbeđuje prave hranljive materije da bismo to uradili“, kaže Bileter.

Postoje dokazi da se hrana redovno pojavljivala u pornografiji iz 17. veka iz istog razloga, napominje Evansova: bila je tu da bi pomogla paru za narednu rundu.

U svojim eksperimentima sa voćnim mušicama, Bileter je otkrio da se obrasci parenja značajno menjaju kada hrana nije u blizini. Ako su voćne mušice u okruženju gde ima hrane, pariće se sa prvim mužjakom na kojeg naiđu do sedam puta dnevno. Ako nema hrane, pare se samo jednom.

Postoje i dokazi iz prirode da jedemo hranu zbog koje izgledamo privlačno suprotnom polu. Uzmite u obzir karakteristike određenih ptica: mužjaci su šareniji da bi bili privlačniji ženkama, a ovu boju postižu jedući hranu sa karotenoidima.

Ovo važi i za ljude. „U prošlosti su žene koje su smatrane za najatraktivnije uglavnom bile malo deblje, jer kada nije bilo mnogo hrane u blizini, debljina je mogla da ukazuje na to da je žena dobra za reprodukciju“, objašnjava Bileter.

Takođe može postojati kvalitet afrodizijaka koji je svojstven praksi davanja hrane seksualnom partneru – što možda objašnjava pravi razlog zašto kutija čokolade za Valentinovo ili pripremljena večera za dvoje mogu izazvati želju.

„Paukovi hvataju muve kako bi ih predstavili ženkama da bi se parile, dok vrsta cvrčaka proizvodi želatinastu strukturu kako bi podstakla ženke da se pare sa njima“, navodi Abot.

Ideja o afrodizijacima je opstala toliko dugo jer su ljude oduvek privlačili koncepti koji obećavaju mladost, dugovečnost i plodnost, tvrdi Evansova.

I iz tog razloga, verovatno ćemo nastaviti da verujemo u njih i u narednim vekovima.