Najmagičnije doba godine može biti i vreme usamljenosti, ljutnje i stresa – kako da se odupremo

Prema američkom Nacionalnom udruženju za mentalne bolesti, 66 odsto ljudi navodi da se tokom praznika osećaju usamljeno, dok 64 odsto onih sa dijagnozom mentalnih bolesti kaže da im se stanje tokom praznika pogoršava.

Za njih su praznici izvor stresa, emocionalne uznemirenosti ili intenzivnog osećaja usamljenosti.

Zašto su usamljenost i emocionalni stres tako česti u ovo doba godine

Neki ljudi možda žive daleko od porodice ili možda ne mogu sebi da priušte i otputuju da bi ih videli. Drugi možda tuguju zbog gubitka voljene osobe ili jednostavno žive u napetim partnerskim vezama, a praznici im služe kao surov podsetnik na gubitak i lošu situaciju. Za neke, sezona praznika znači okupljanje porodice koja bi radije to okupljanje izbegla.

Bez obzira na uzrok, kako naglašava dr Niha Čodri, psihijatar bolnice u Masačusetsu i Harvardovom medicinskom fakultetu, praznici veoma utiču na naše mentalno zdravlje.

Zato dr Čodri napominje da, ukoliko smo se prepoznali u nekoj od ovih situacija, utešno je znati da nismo izuzetak, ali ako je naše iskustvo u ovo doba godine potpuno drugačije, trebalo bi da da imamo u vidu da nekim našim prijateljima, kolegama i članovima familije nimalo nije prijatno.

Razumevanje i snalaženje u samoći

Dok se praznična sezona prikazuje kao vreme za porodična i društvena okupljanja, to očekivanje može i nenamerno pojačati osećaj izolovanosti. To važi ne samo za one koji su sami, već i za one koji su okruženi članovima porodice.

Problem je što nas samoća ubija i to bukvalno. Prema rečima američkog sekretara za zdravstvo dr Viveka Murtija, usamljenost je štetna po zdravlje koliko i pušenje, što je potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija. Usamljenost utiče na mentalno zdravlje, ali povećava verovatnoću od moždanog udara, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od prerane smrti.

Srećom, postoje načini da se pozabavite tim osećanjem, smatra dr Niha Čodri.

Ako se osećate usamljeno na pragu ove praznične sezone, prva stvar koju možete da uradite je da to prepoznate i imenujete. Osvestite i dozvolite tom osećanju da ispliva na površinu kao prolazni trenutak koji će proći, savetuje doktorka.

Ukoliko pokušavamo da se odupremo ovom osećanju, obično ga potiskujemo i zadržavamo duže nego što je dobro. Ukoliko tom osećanju dozvolimo da lebdi kroz nas, možemo da očekujemo da će isto tako lako odlepršati kao što je i došlo.

Zatim, dodaje dr Čodri, trebalo bi da pokušamo da odredimo izvor tih osećanja. Da li nas praznici podsećaju na gubitak voljene osobe, ili sa nekim negativnim iskustvima iz prošlosti. Možda se upoređujemo sa drugima ili mislimo da moramo da ispunimo društvena očekivanja?

Kada identifikujete okidač emocije, pokušajte o tome da razgovarate sami sa sobom kao što biste razgovarali sa prijateljem. Podsetite se da je u redu tugovati. Recite sebi da vam poređenje odvlači pažnju i ostavite po strani društvene medije. Ili se podsetite da možete ulagati u veze ako to zaista želite – jer nad tim imate kontrolu.

Na kraju, pronađite načine za povezivanje sa drugim ljudima. Postoji li prijatelj kome niste slali poruke neko vreme? Grupna aktivnost kojoj biste mogli da se priključite i koja vam budi osećaj zajedništva i pripadanja? Ako nemate postojeće veze kojima biste se mogli obratiti, kratka interakcija sa strancem takođe može da funkcioniše. Razgovarajte sa nekim izvan svog doma ili još bolje ponudite da pomognete ili date nešto strancu. Osećaj povezanosti koji to može da izazove može vas iznenaditi. I to je dobro za vaše zdravlje.

Zadovoljstvo, očekivanja i… bes

Dok se centralna tema u ovo doba godine uglavnom vrti oko svođenja računa, zadovoljstva i očekivanja, kod nekih ljudi to izaziva potpuno drugačiji osećaj – ljutnju i bes. Ljutnja prema članovima porodice koji, kada se okupe, izvlače nerešene tenzije na površinu. Ljutnja prema voljenim osobama koje su vas izneverile, ili ljutnja zbog toga što vam život ne ide kako ste očekivali i zamislili.

Ako je tako, prestanite da osuđujete sami sebe i ostavite ljutnju po strani i uradite nešto po tom pitanju. Kako da kanališete bes, a da budete obazrivi i konstruktivni? Postoji li način da porazgovarate sa voljenom osobom i nekako prevaziđete bol koji vam je nanela u prošlosti?

Ako je to neizvodljivo, dr Čondra savetuje da svoja osećanja zapišete u pismu, koje možda nikada nećete dati toj osobi. Ponekad izvlačenje tih negativnih emocija iz sećanja i zapisivanje na papir može biti lekovito. Onda možete da pocepate pismo i bacite ga u smeće ili u toalet, zamišljajući kako vas bes napušta dok voda odnosi komadiće papira.

Kanalisanje stresa i pritiska

Život usklađen sa očekivanjima i pritiscima koje nam postavlja okruženje (ali i mi sami) tokom praznika podseća na hod po žici.

Bilo da je u pitanju novogodišnja večera ili porodica na okupu kao iz idealizovanih prazničnih filmova ili slika na društvenim medijima, sve to stvara tenziju i pritisak koji potpuno briše suštinu predstojećih praznika. Na kraju, ovi nerealni standardi često dovode do nepotrebnog stresa i osećaja neadekvatnosti kod mnogih ljudi.

Da biste se izvukli iz zamke poređenja i beskrajnih očekivanja, počnite tako što ćete priznati da je savršenstvo nedostižan cilj, a ne suština praznika. Prihvatite nesavršenosti. Isprobajte neke nove i opuštenije vidove provođenja praznika od ovih ritualnih i rutiniziranih iz godine u godinu.

Postavite granice porodici i prijateljima koji imaju velika očekivanja od vas, bilo da je u pitanju komentar tetke o tome kako ste se obukli, kritika majke o kuvarskim sposobnostima ili komentar tasta što ne provodite dovoljno vremena i sa tom stranom porodice. Pripremite se unapred i vežbajte šta ćete odgovoriti ljudima koji testiraju vaše strpljenje.

Praznični bluz

Ova praznična sezona će biti teška za mnoge ljude, iz mnogo različitih razloga. Ako vam se ovog praznika jave neprijatna osećanja, dr Niha Čodri preporučuje da ostavimo prostora i za njih.

Ako se osećate loše, dozvolite sebi trenutke slabosti i usmerite pažnju na to kako da bolje brinete o sebi i svom mentalnom zdravlju, bilo tako što ćete se zamotati u ćebe i do iznemoglosti gledati filmove, pišite dnevnik, slušajte muziku, bavite se nečim opuštajućim i kreativnim, bilo crtanjem ili ručnim radom, ili pozovite starog prijatelja.

Pokušajte da prepoznate šta vam je potrebno da preživite ovaj trenutak. A ako ništa drugo ne radi, obratite se profesionalcu za pomoć.

Za mnoge će ovo biti najlepše doba godine. Za druge, neće. Što više podstičemo kulturu empatije i razumevanja emocija koje dolaze sa praznicima, to više možemo da ojačamo naše zajednice i podignemo jedni druge kada je to važno, naglašava dr Čodri. I ovo bi moglo biti jedno od godišnjih doba kada je to najvažnije.