Devojka iz grada koja je sreću pronašla u Gornjim Branetićima

„Ja dovedoh devojku iz grada“ pisale su novine o Jeleni i Mladenu iz Gornjih Branetića, gornjomilanovačkom selu koje je tada bilo čiveno po broju neženja. Trinaest godina kasnije imaju troje dece: Đorđa, Luku i Dušana i domaćinstvo u kojem je sve moguće.

Sestrić Vukašin i sin Dušan sa bakom Slavicom pripremaju drva za zimu. Istina u ovom domu je toliko toplo da im ni grejanje ne treba.

„Kada sam sagledala život na selu i život u gradu ipak na selu si svoj čovek. Kako da kažem, imaš svoju slobodu, radiš koliko možeš, kad možeš. Nisi ograničen sa vremenom”, kaže Jelena Marić iz Gornjih Branetića.

Jelena je rođena u Beogradu. Tu je završila osnovnu i srednju školu i upisala Višu saobraćajnu školu. Onda se zaljubila u Mladena i napustila prvu godinu studija.

Imanje je podigao čukundeda, a danas Mladen sa porodicom obrađuje 20 hektara. Tu su njive, voćnjaci, pčelinjaci, plastenici, obori i stado. Blago je u Marića od maja do novembra na pašnjacima. Prošle godine ispekli su dve hiljade litara rakije jer je otkupna cena šljive bila niska. Ponudiće vas i izvorskom vodom, sokom od grožđa, divlje trešnje, kupine, maline, čajem od žalfije, vinom .. Nema šta nema – čak i južnog voća.

„Kivi rodi, smokve tek stižu, a ovo drugo ćemo tek videti“, kaže Slavica Marić.

Tokom leta imanje Marića bude puno dece.

„Svi vole da dođu. Naša tri sina tu su, dolaze njihovi drugari, rađaci, od sestre deca, komšije koje žive u Beogradu pa dođu preko leta, pa njihovi uničići uglavnom su tu kod nas po ceo dan“, kaže Mladen.

Gde ima puno dece tu je i ringišpil, tako da ceo dan uživaju.

Mnogo je životnih ringišpila, ali ovaj rajački čini svakodnevicu lepšom.