Gugl zna da čita i piše ćirilicu, a znamo li mi

Izgovor da se latinica koristi jer ćirilica nije bliska svetu kompjutera više ne stoji. Tehnički problemi koji su postojali na početku kompjuterske revolucije u velikoj meri su rešeni. Najveći svetski pretraživač interneta prepoznaje ćirilicu kao srpsko pismo, a da li smo je mi zaboravili?

Za Brazilca koji više od decenije živi u našoj zemlji, ćirilica je, kaže, mnogo više od pisma.

„Sama ćirilica nije bila teška za savladanje nego padeži su bili problem. Ja isključivo koristim ćirilicu, i već znam da neki ljudi čitaju moje poruke i prebacuju tastaturu na ćirilicu zbog mene. Kad bi svako to uradio, možda bi se nešto postiglo“, kaže Tiago Fereira.

Zastupljenosti ćirilice u svakodnevnom životu doprinosi i broj registrovanih ćiriličkih domena na internetu. Danas ih je oko tri i po hiljade. Upućeni kažu da najveći svetski pretraživač interneta prepoznaje ćirilicu, ali, kažu, nema dovoljno sadržaja na ćirilici.

„Gugl na ćirilici ne pronalazi pojmove ne zato što Gugl ne zna da čita ćirilicu, nego nema sadržaja na ćirilici. On krene da pretražuje ćirilicu, šta nađe – nađe, što ne nađe, krene da prikazuje na latinici“, objašnjava Predrag Milićević iz RNIDS-a.

Ćirilica se manji koristi i u štampi, tvrde upućeni. Kažu da je malo domaćih novina koje izlaze na tom pismu, dok neke visokotiražne nemaju čak ni ćiriličko internet izdanje.

„Mi mislimo da je u javnoj komunikaciji ispod deset odsto ćirilica i kad je u pitanju izdavaštvo ne prelazi više od deset posto i to je problem. Pitanje ćirilice mora da se rešava ne represivno, ne nametanjem, nego podsticajnim merama. Mediji koji bi imali ćirilička onlajn izdanja trebalo bi da budu na neki način podržani poreskim sistemom od države i to je nešto što je zakon predvideo, ali čega nema u praksi“, napominje Nino Brajović, Udruženje novinara Srbije.

„Dovoljno je proći Sajmom knjiga pa videti najveće tiraže najvećih izdavača kojim su pismom štampani. Mogu se pogledati i univerzitetski udžbenici različiti, ne samo Univerziteta u Beogradu, pa videti koji se procenat štampa latiničnim, a koji ćiriličkim pismom“, napominje prof. dr Katarina Beogović sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

A kada je u pitanju izbor građana, istraživanja pokazuju: više je onih koji koriste latinicu. To je posebno izraženo kod mladih, pod uticajem engleskog jezika.