Iva Štrljić: Nijednom detetu nije lako kada se razvode ljudi koje ono voli najviše na svetu

Iako su se roditelji glumice Ive Šrtljić zvanično razveli kada je imala osamnaest godina, ona smatra da je raniji razvod bolji po dete.

„Nijednom detetu nije prijatno kada se razilaze ljudi koje ono voli najviše na svetu, kako god da se oni razilaze. Ako može da se bira, bolje da je dete malo, pa da nema mekanih, toplih i nežnih sećanja na zajednički život. Kasnije je mnogo teže sa uspomenama, nego bez njih. Uspomene znaju da zabole jer nedostaju“, kaže Štrljićeva.

„Nisam osećala dovoljnu prisutnost oca. Onoga trenutka kada sam to osvestila bilo mi je lakše. Mislila sam da je sramota što mi tata nedostaje“, kaže glumica. Dodaje i da će devojčica kojoj je tata nedostajao, uvek imati jedan nežan, dirljiv, lako ranjiv deo svog srca, zbog toga što joj je otac nedostajao.

„Kasnije u nekim emotivnim odnosima, takva devojčica će se teško naljutiti. Bićete mekši u toj komunikaciji od ostalih žena, nećete biti oštri. Možda će vaše granice biti malo dalje od žene koja je drugačije rasla. Drugačije funkcioniše osoba koja je u svom životu imala tatu i mamu da im se ispovedi kod kuće šta joj se dogodilo, nego osoba koja je kroz sve prolazila sama“, smatra Iva Štrljić. 

Psihološkinja Ksenija Mijatović naglašava da za dete nema pravog trenutka kada će bolje ili gore podneti razvod roditelja.

„To je prva i osnovna stvar. Ali način na koji će oni to rešavati, sprovoditi i završiti je ono što je važno kada su deca u pitanju.", zaključila je i dodala da je komunikacija sa detetom od presudne važnosti.

„Deca moraju i treba da iskuse sve emocije. Decu ne treba držati pošteđenu emocija, ali ih treba držati pošteđenu agresije, besa, vređanja“, dodaje Mijatovićeva i poručuje: „Dragi roditelji, kada biste znali koliko ste važni vašoj deci i sa vašim manama, ne biste odustajali od njih ni po koju cenu.“

„Moje iskustvo je da na psihoterapiju dolaze klijenti koji su iz porodica u kojima nije bilo agresija, svađa, ni razvoda, nije postojalo nekih teških dinamika. Na psihoterapiji završe jer se teško nose sa frustracijom bilo kog tipa, njihova vizija života je bila bez većih uznemirenja“, objasnila je psihološkinja i dodaje da se u praksi često sreće kažnjavanje partnera preko komunikacije sa detetom što je izuzetno štetno po dete.

Kada dođe do razlaza roditelj treba da se izdigne iznad situacije i stavi na stranu svoja izneverena očekivanja i izdaju partnera.

Da li deca kopiraju model svojih roditelja i traže takve partnere

„Ako pretpostavimo da je otac bio disfunkcionalan, netolerantan, agresivan, tada imamo dva smera. Jedan je da će žensko dete da beži od muškaraca koji je podseća na svog oca, a drugo i malo češće je da će žensko dete težiti da odigra ono što je već doživelo sa ocem, s ciljem da se neki odnos koji nije bio funkcionalan razreši kroz neki drugi život i figuru“, navodi Ksenija Mijatović, ali to ne znači da će devojčica koja je imala oca alkoholičara izabrati takvog partnera.

Iva Štrljić priznaje da je plakala kada su se roditelji razveli, ali da nije ni sa kim razgovarala, već je sve obrađivala unutar sebe, misleći da ako im kaže da će ih opet povrediti, da će ponovo nešto pogrešiti i da će situacija biti još gora.

U tom periodu javila joj se i smanjena funkcija štitaste žlezde, što je, kako kaže, sve posledica zadržavanja emocija u sebi.

„Ono što mi je najviše pomoglo tad, ali i kasnije tokom života je san. Vi morate da imate neki svoj san. U momentu kada su vaši roditelji slabi i kada se razilaze, to je ono što je samo vaše i što vam se ne može oduzeti i to postaje vaš cilj. Ja sam baš tad odlučila da budem glumica, moj san je meni davao snagu. Moj san je na neki način bio moja pobeda nad njima. U svom snu sam videla svoju sreću u budućnosti. Zato ja deci kažem imajte svoj san, lek za to je u vašem snu“, poručuje Iva Štrljić u RTS ordinaciji.