Izlazak i zalazak sunca - kakav je uticaj ovih pojava na naše raspoloženje

Uprkos velikom broju istraživanja koja ispituju uticaj prirode na naše mentalno zdravlje, većina studija je merila efekte pod mirnim, plavim nebom. Iznenađuje koliko je malo studija pokušalo da istraži kako reagujemo na varijacije i dnevne ritmove sunca, promene koje se u psihologiji nazivaju „efemerni fenomeni”.

Da bi pomogli u popunjavanju ove praznine, istraživači su koristili najnoviju kompjutersku grafiku kako bi na uzorku od dve i po hiljade učesnika proverili reakcije na odabrane slike urbanog i ruralnog okruženja. Kada je na slikama istih predela bio prikazan izlazak ili zalazak sunca, učesnici ispitivanja su ih smatrali znato lepšim nego kada su im bili prikazani osunčani u neko drugo doba dana.

Pored toga, istraživači su došli i do neočekivanog otkrića da ovi prizori izlaska i zalaska sunca kod ljudi izazivaju osećaj strahopoštovanja. Ova vrsta emocije se teško i retko javlja, a istraživanja pokazuju da ona ima značajan potencijal da poboljša raspoloženje, poboljša pozitivno društveno ponašanje i izazove niz pozitivnih emocija – a sve su to značajni faktori poboljšanja opšteg mentalnog blagostanja.

Studija je objavljena u Journal of Environmental Psychology, a u radu su takođe razmatrane i neke ređe atmosferske pojave, kao što su duge, grmljavine i zvezdano nebo obasjano mesečinom. Svaki od ovih fenomena je promenio stepen do kojeg su ljudi doživljavali lepotu i strahopoštovanje različitih pejzaža, u poređenju sa sunčanim, plavim nebom.

Najvažniji zaključak do koga su istraživači došli je i taj da su varijacije doba dana na pejzažima koji su prikazivani dovele do toga da su učesnici iste predele ocenjivali kao lepše ako su prikazani u vreme izlaska ili zalaska sunca. Istaraživači su ovaj fenomen kvantifikovali tako što su učesnike pitali koliko bi bili spremni da plate da uživo prisustvuju tim prizorima.

Ispitanici su bili spremni da plate skoro deset odsto više za posetu nekom predelu pri izlasku sunca nego sa običnim plavim nebom. Na osnovu toga su zaključili da bi ljude trebalo podsticati da češće prisustvuju izlascima i zalascima sunca kako bi poboljšali svoje blagostanje i da bi se to moglo koristiti kao deo terapeutskog programa u kome se boravak u prirodi koristi u lečenju mentalnog zdravlja

Aleks Smoli, doktorand na Univerzitetu u Ekseteru i glavni autor istraživanja, napominje da nam je svima poznata želja da fotografišemo sjajan zalazak sunca ili ako spazimo dugu na nebu.

„Termin 'zalazak sunca' ima preko 300 miliona oznaka na Instagramu i ljudi su nam rekli da bi bili spremni da plate da to dožive, ali naravno da ih svi možemo iskusiti besplatno. Naše istraživanje pokazuje da bi ustajanje malo ranije za izlazak sunca ili planiranje šetnje da se uhvati zalazak sunca moglo biti vredno truda – 'vau' efekat povezan sa ovim pojavama može otključati male, ali značajne promene u osećaju lepote i strahopoštovanja, što bi zauzvrat moglo imati pozitivan uticaj na naše mentalno blagostanje.“

Smoli dodaje da je većina ovih fenomena koji su proučavani prolazno i nepredvidivo, što verovatno delimično opravdava zašto izazivaju takve efekte.