Biljke koje nam mnogo daju, a malo traže

Jedna od poznatijih biljaka lakših za održavanje je zamija. U narodu je zovu bankarka, baš zato što lepo uspeva i u kancelarijama bez puno svetlosti. Svetlost joj u stvari ne smeta, ali je važno da joj ne bude direktno izložena.

Ne mora ni često da se presađuje, jer korenju ne smeta ni kada je zbijeno. Zaliva se jednom u dve, tri nedelje. Pustite da se zemlja skroz prosuši pre zalivanja, može i da se istušira.

Pogodna temperatura za ovu afričku biljku je iznad 15 stepeni.

Zlatna puzavica

„Biljka o kojoj svi možemo brinuti, a nije zahtevna je epipremnum, zlatna puzavica. Ona jako, jako brzo raste, to je njena karakteristika. Čak i voli da je malo slobodno orezujete i seckate, ne smeta joj to. Isto voli tuširanje. Obavezno, čuvena reč, filtrirano svetlo. Znači, da nije direktno na sunčevoj svetlosti, a opet da je blizu prostora gde ima dovoljno svetlosti. Zalivanje može biti jednom u dve nedelje otprilike, prosto pratite kako se biljka ponaša“, objašnjava Jelica Spasojević.

Zajednično za sve ove biljke je prihrana, koja može biti jednom u sezoni, na par mesece ili čak jednom u pola godine. Prihranjuje se organiskim ili specijalnim đubrivima za lisnate biljke, jer nijedna od ovih biljaka nema cvet, ali ima jako dekorativnu boju lista, dodaje Spasojevićeva.

Monstera delicioza

Jedna od masivnijih biljaka lakših za održavanje je monstera. Dovoljno je da joj se obezbedi difuzna svetlost. Leti se zaliva jednom nedeljno, a zimi svake druge nedelje. Presađuje se onda kada preraste saksiju. Povremeno se može orošavati odstojalom vodom i kišnicom.

Dracena, s druge strane, ne voli orošavanje niti često zalivanje. Listovi joj požute ukoliko dobija previše vode i kada je duže u mraku izgube se šare po listu.

„Kod svih ovih biljaka koje imaju veću lisnu masu slobodno možete upotrebiti onaj trik koje znaju nase mame i bake, korom od banane ispolirati malo listove da dobiju onaj lepi sjaj", napominje Jelica Spasojević.

Sanseverija je takođe jako zanimljiva i koristi se kao dekoracija na stolu. Može dugo da izdrži i u manjoj saksiji, kao i da se uplete.

Kada kupimo biljke uglavnom moraju da se presade u jedan ili dva broja veću saksiju. Kod ovih biljaka ne moramo da žurimo. Tek kad vidimo da je prerasla saksiju onda je presadimo. Sve ove biljke s lepim prolećnim temperaturama možemo izneti napolje, ali ne na direktnu sunčevu svetlost i ne treba da budu na vetru.

Fikus je jedna od biljaka koja se često može naći u našim domovima. Voli malo manje svetlosti nego ostale biljke. Može da se zaliva tuširanjem, ali i jednostavnim zalivanjem jednom u dve nedelje. Potrebno je proveriti da li je zemlja vlažna, ali ispod površine.

„Neke od ovih biljaka se lako razmnožavaju. Epipremnum se bukvalno iseče jedan listić, ostavi u čaši sa vodom neko vreme, dok pusti koren, i posle se presadi u drugu saksiju. Teorija ne kaže tako, ali moje iskustvo iz prakse, kaže da ona podnosi tempertaturu, i onako mala, nekih sedam, osam stepeni, ne više. Čak, kada su male njima prija niža temperatura“, napominje Spasojevićeva.

Dobro je obrisati listove od prašine da se pore na listu ne bi zatvarale. Tokom zimskih meseci, kada je vazduh u zatvorenom prostoru suvlji, biljke držati dalje od grejnog tela. Na kraju krajeva, biljke su tu da stvore prijatnu i zdraviju atmosferu, a ne da budu teret.