Mačke, štenci i zeke u Njujorku više nisu na prodaju

Novi zakon, koji je potpisala guvernerka Keti Hočul, a koji stupa na snagu 2024. godine, omogućava prodavnicama kućnih ljubimaca da umesto toga rade sa skloništima kako bi spašene ili napuštene životinje ponudile na usvajanje. Takođe će zabraniti uzgajivačima da prodaju više od devet životinja godišnje.

„Ovo je veoma velika stvar. Mi pokušavamo da smanjimo potražnju na maloprodajnom nivou", rekao je senator Majkl Đanaris, demokrata. Dodao je da će zakon omogućiti kupcima da budu svesniji odakle dolaze njihovi ljubimci.

„Kada bi potrošač otišao u komercijalne velike uzgajivačnice ljubimaca i video užasne uslove, ne bi kupio ove životinje", rekao je. Dodao je da takozvana industrija mladunaca tretira životinje kao robu.

Prodavnice kućnih ljubimaca tvrde da novi zakon neće učiniti ništa da zatvori uzgajivače van države ili poveća njihove standarde nege i odnosa prema životinjama. Iz pet-šopova poručuju da će sve rezultirati zatvaranjem desetina prodavnica za kućne ljubimce koje su ostale u Njujorku.

Kalifornija je donela sličan zakon 2017. godine, postavši prva država koja je zabranila takvu prodaju. Iako taj zakon nalaže da prodavnice kućnih ljubimaca rade sa skloništima za životinje ili spasilačkim operacijama, kao što sada radi Njujork, on ne reguliše prodaju privatnih uzgajivača.

Usledilo je nekoliko država. Merilend je 2020. zabranio prodaju mačaka i pasa u prodavnicama kućnih ljubimaca, što je izazvalo revolt vlasnika prodavnica i odgajivača koji su tu meru osporili na sudu. Godinu dana kasnije, Ilinois je zabranio prodavnicama kućnih ljubimaca da prodaju komercijalno uzgajanu štenad i mačiće.

U Njujorku, grupe za zastupanje prava kućnih ljubimaca već dugo pozivaju na potpuno zatvaranje objekata koji uzgajaju i prodaju životinje radi zarade, uz tvrdnje da se životinje uzgajaju u nehumanim uslovima pre nego što se otpreme u prodavnice.

Smrtna kazna za pet-šopove? 

Emilio Ortiz, menadžer u prodavnici kućnih ljubimaca Sitipaps u Njujorku, rekao je da bi novi zakon mogao da posluži kao „smrtna kazna" za posao u kome je više od decenije.

„Devedeset posto našeg poslovanja je prodaja pasa. Nećemo ovo preživeti", rekao je Ortiz, koji smatra da je zabrana nepravedna prema prodavnicama koje rade sa odgovornim uzgajivačima: „Oni zatvaraju dobre zajedno sa lošim igračima."

Džesika Selmer, predsednica "People Unitet to Protect Pet Integrity", njujorške koalicije vlasnika prodavnica kućnih ljubimaca, nazvala je zakon „nepromišljenim" i „kontraproduktivnim" i rekla da se nada da će guvernerka „razmotriti neke od zamki zakona koje su evidentne".

Novi zakon neće uticati na odgajivače koji prodaju životinje rođene i uzgojene na svom imanju. Liza Hejni, koja zajedno sa suprugom uzgaja pse u svom domu u Bafalu, rekla je da podržava zakon.

„Jedna prodavnica kućnih ljubimaca u mojoj blizini, dobija pse iz celog srednjeg zapada i različitih velikih objekata, a vi nemate pojma odakle dolaze i ko je odgajivač. Ljudi su zaista neupućeni kada uzimaju štene", rekla je Hejni.

Njena uzgajivačnica „Kavapu Kenels", delimično se fokusira na uzgoj hipoalergenih pasa za ljude koji imaju alergije, a njen poslovni model funkcioniše na osnovu potreba. Lista čekanja traje od šest do 12 meseci, osiguravajući da svaki pas završi u domu.