Veganstvo – za jedne borba sa predrasudama, za druge prilika za zaradu

Sve više ljudi u svetu, pa i kod nas, iz ishrane izbacuju namirnice životinjskog porekla. Prelazak na vegansku ishranu utiče i na prehrambenu industriju – prilagođavaju im se i velike kompanije, a u tome šansu vide i mali proizvođači. Veganska hrana ima ekološki predznak, skuplja je i manje dostupna, i baš zbog toga atraktivna za proizvođače koji u tome vide priliku za bolju zaradu.

Nevena je nutricionista, vlasnica malog restorana i bloga o veganskoj ishrani. Ima veliki broj pratilaca. Svesna je da njen rad mnogi smatraju pomodarstvom, ali kaže da je to za nju životna filozofija. Pre 10 godina je odustala i od mleka i postala vegan.

„Znala sam šta treba da konzumiram – puno zeleniša, puno klica mikrobilja, ne samo salate, mahunarke koje su pune proteina i vlakana. Najveća predrasuda kod osoba koje ne poznaju biljnu ishranu je to da se ne unosi dovoljno proteina i da nema dovoljno energije“, navodi Nevena Veselinović.

Ponuda gotove veganske hrane sve je veća i u marketima. Na policama imaju gotovo 150 proizvoda, koji se najviše kupuju u Beogradu, a zatim u Vojvodini.

„Oko polovina artikala dolazi od domaćih proizvođača. Poslednjih godinu dana je primetan rast i zainteresovanost da uđu u ovaj segment proizvodnje. Među najprodavanijim artiklima iz te kategorije su humus, bademovo mleko, kao i vege gotova jela“, napominje Milica Popović i kompanije „Delez Srbija“.

Prodaja dodatno raste u vreme posta kada se kupuju biljne zamene za meso i sir. Prateći promene navika potrošača, proizvođači šire asortiman veganskih proizvoda i kažu da ekonomska kriza nema veliki uticaj na zdravu hranu.

„Ne bih rekao da je cena neki preterani faktor, s obzirom na cenu mesa trenutno. Tu je negde približno ili čak jeftinije. Kad smo mi krenuli bio je jedan proizvođač u Srbiji, mi smo bili drugi. Trenutno ima desetak koji proizvode veganske proizvode i uključila se i velika industrija jer, naravno, mnogo je veći profit“, kaže Saša Đorđević.

U Nemačkoj, na primer, koja ima 1,3 miliona vegana, poljorivrednici su pre nekoliko godina protestovali protiv vege-kulture. Danas se masovno orijentišu na uzgoj zobi, soje i leblebije koje se koriste u toj industriji.

I dok vegani apeluju da se meso izbaci iz ishrane kako bi bilo više hrane za sve i zdraviju životnu sredinu, protivnici odgovaraju da takozvana vege ideologija služi za bogaćenje takozvanih vege gurua.

Kao i uvek, istina je na sredini, a istina je da čak i proizvodi sa prefiksom vege mogu kao i tradicionalni proizvodi da sadrže rafinisane šećere, štetne konzervanse, arome i boje.