Pazite da ne pregorite na poslu, posledice mogu biti ozbiljne

Studija koja su se bavila temom izgaranja na poslu pokazala je da je svaki drugi Evropljanin doživeo hroničnu iscrpljenost na poslu, kao i da više od dve trećine građana Srbije pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili da je bilo na ivici iscrpljenosti.

Sindrom sagorevanja na poslu je neadekvatna adaptacija celog organizma, a ne samo psihe na kontinuiran stres na radnom mestu, objašnjava gost Dnevnika, psihoterapeut Marko Braković.

Nesanica, iscrpljenost tela, kardiovaskularni problemi, agresivnost, razdražljivost, nemotivisanost, gubitak ciljeva, želja da se ne ode na posao, čak i blagi napadi panike kada se krene na posao jer se iščekuje ogroman stres – sve su to činioci kompletne reakcije organizma i psihe na stresore koji su tako veliki da organizam ne može da ih prevaziđe.

„Dakle, ne pomažu kratkoročni odmori, pauze i tako dalje. To je u suštini 'brnaut stresni sindrom' i danas se on smatra bolešću, a ne samo skupom bolesti“, naglašava psihoterapeut.

Svetska zdravstvena organizacija „brnaut“ je uvrstila u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Ali njena potvrda je komplikovana, a simptomi su karakteristični i za neke druge bolesti, tako da se postavlja pitanje koliko lekari uopšte postavljaju takvu dijagnozu. Takođe, poslodavci često brnaut prebacuju na individualni plan, jer isti pritisak kod nekog dovodi do njega, kod nekog ne.

„Poslodavcima odgovara da ljudi što više rade, da što više iskorišćava resurse zaposlenih, a da što manje daje za bolovanja. Zato nerado, ne svi, naravno, pokušavaju da to izbegnu. Međutim, i nezadovoljan radnik nije dobar radnik. Umoran radnik nije dobar radnik. Radnik koji ne želi da dođe na posao nije dobar radnik. Pokazalo se da ova četvorodnevna radna nedelja daje odlične rezultate, što je možda izlaz iz ove situacije“, smatra Marko Braković.

Jedna od glavnih terapijska tema je da li oni koji pate od sindroma izgaranja na poslu treba da promene posao. Pogrešan izbor poziva apsolutno može biti razlog za ovakvo stanje, jer kad radimo ono što ne volimo u teškim uslovima teže podnosimo, nego kada radimo ono što volimo, makar i u teškim uslovima, dodaje psihoterapeut.

Tokom pandemije primećeno je  da ima ljudi kojima nije odgovarao rad od kuće i jedva su čekali da se vrate u kancelariju. Veliki deo je nastavio da radi od kuće zato što su poslodavci shvatili da im je jeftinije da ne iznajmljuju kancelarije.

„Sve naravno zavisi koliko je čovek rođen za određeni posao i motivi zbog kojih je izabrao taj posao. Novac nije dovoljan motiv. S kim radimo i šta radimo je važan kriterijum prilikom izbora posla. Ako su od ova tri, dva pozitivna, znači da smo dobro izabrali“, naglašava gost Dnevnika, Marko Braković, psihoterapeut i pisac.