Hormoni vladaju našim telom - ravnoteža se nekada može postići i bez lekova

„Neki nas hormoni čine aktivnim i budnim, to je recimo kortizol, hormon nadbubrežne žlezde, i možda je neko nervozan i pospan jer je promenio svoj ritam, pa je kortizol nije krenuo rano ujutru da raste i nismo se probudili najsvežiji, prethodnog dana smo bili više angažovani ili nismo spavali te noći", rekao je dr Đuro Macut, endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, u Jutarnjem programu.

Dodao je da ima brojnih endokrinih stanja koja mogu da dovedu do poremećaja hormonske ravnoteže, od kojih je najpoznatiji poremećaj funkcija štitaste žlezde, može da uspori ili ubrza metabolizam, što se odražava na ukupno zdravlje, i psihičko i fizičko.

„Veliki je značaj lekara na primarnom nivou koji to treba da prepoznaju i usmere pacijenta", objanio je.

Kaže da, na primer, povećana telesna masa može čoveka da dovede u metaboličke probleme.

Kada je reč o okidačima koji poremete ravnotežu hormona, vrlo često se pominje stres.

„To je stanje koje pogoršava postojeće stanje u organizmu, pa ako neko ima dijabetes, pa je u hroničnom stresu ili doživi epizodu stresne situacije, psihičke ili fizičke, to hoće da poveća nivo šećera u krvi, jer hormoni koji se luče tada, vraćam se na nadbubrežnu žlezdu, dovode do povećanja nivoa šećera u krvi", dodao je doktor Macut i naglasio da hormoni i direktno i indirektno utiču na brojne metaboličke posledice i druga stanja kao što je povećanje pritiska, tahikardija...

Insulinska rezistencija - sve popularnije testiranje 

Govoreći o insulinskoj rezistenciji, dr Macut kaže da to nije nikakva bolest već stanje organizma gde ćelije ne odgovaraju dobro na nivo insulina iz pankreasa. Za to stanje uzroci su poznati.

„Ti pacijenti su uglavnom već predodređeni da dobiju tip dva dijabetesa, jer su gojazni ili imaju porodičnu anamnezu u postojanju dijabetesa, ili imaju reproduktivne poremećaje u ciklusima, policistične jajnike, ili su imale trudnički dijabetes", objašnjava dr Macut, uz opasku da za ovo stanje suštinski nema specifičnih simptoma već da je tu važna procena lekara.

Ipak, ukazuje na jednu zabludu, kada pacijent nema insulinsku rezistenicju, a šalje se na analize za utvrđivanje tog problema, zbog nepoznavanja kompletne kliničke slike. Postoje i neadekvatni testovi.

U slučaju insulinske rezistencije nije uvek potrebno lečenje medikamentima. Prvi korak je regulacija ishrane i promena stila života.

U kontekstu priče o hormonskoj ravnoteži je i problem masne jetre, koji može biti „put ka dijabetesu", što se prepoznaje na osnovu povišenih nivoa nekih enzima.