Temperaturne oscilacije povećavaju broj pacijenata sa infarktom miokarda

Urgentni centar svakog dana zbirne preko šest stotina pacijenata sa različitim problemima, počev od trauma, ortopedskih povreda, hirurških intervencija, internističkih oboljenja, nefroloških i kardiovaskularnih bolesti, navodi prof. dr Predrag Mitrović.

„U porastu su patologije u skladu sa vremenskim uslovima. Poslednjih desetak dana smo imali stabilno niske temperature i pojavljuje se patologija karakteristična za ovo doba godine. Veliki broj bolesnika sa plućnim bolestima i astmatičara i naravno, kardiovaskularnih bolesnika“, dodaje profesor.

Kao što leti opominjemo hronične bolesnike da treba da piju što više vode, tako u ovom periodu godine treba voditi računa kada izlaze iz toplog u hladno i obrnuto, napominje kardiolog.

„Oni koji se leče od kardiovaskularnih bolesti često imaju pogoršanja, ali se i kod onih koji do sada nisu lečeni javljaju prve manifestacije bolesti", ističe dr Mitrović. 

Trenutno se najviše obraćaju hronični bolesnici sa akutnim koronarnim sindromom, odnosno pacijenti koji imaju anginu pektoris i oni sa srčanim udarom. To se dešava zbog nagle promene temperature koja izaziva vazospazam (grčenje krvnih sudova) u telu, ali i u srcu.

Srce ima tri krvna suda i ako postoji neka promena na nekom od ta tri krvna suda, srce se zgrči, dolazi do zatvaranja dotoka krvi do srčanog mišića i počinje akutni infarkt miokarda.

„Sada smo u zoni stabilne patologije, ali kao što smo čuli, za dva dana će biti ponovo skok temperature i onda će se pojaviti pacijenti koji imaju problem sa krvnim pritiskom“, napominje profesor.

Vremenske prilike jesu okidači za povećan broj infarkta, ali takođe i to što smo ušli u sezonu slava – preteran unos hrane, masna hrana, presoljena hrana – a samim tim dolazi do promene metabolizma, što takođe dovodi do skoka krvnog pritiska, grčenja krvnih sudova i pojave akutnog infarkta miokarda.

Simptomi koje ne smemo da ignorišemo

Ne bismo smeli da ignorišemo mučninu ili povraćanje i pojavu bola u predelu srca koji se obično širi ka levom ramenu ili levoj ruci, ili se širi ka leđima, iza plećke, kako se to obično kaže, naglašava profesor Mitrović. Posebno ako se javi iznenada ili posle nekog fizičkog napora.

„Otići kod lekara što pre, to bolje. Hronični bolesnici obično znaju kako izgledaju te tegobe i znaju šta da uzmu od terapije u prvom trenutku, ali oni koji se prvi put susreću sa time, najbitnije je da dođu što pre do lekara“, naglašava kardiolog.

Evidentno je takođe i da se za pomoć često javljaju pacijenti koji su kao posledicu preležanog kovida imali komplikacije perikarditisa i miokarditisa. Međutim, uočeno je i da se smanjuje broj pacijenata koji imaju komplikacije, a koji su preležali kovid u poslednjih godinu dana.