Koja je tajna dugovečnosti stogodišnje Julke Mitrović iz Kragujevca

Julka Mitrović je borac i nikada se nije predavala, a za RTS Ordinaciju ispričala je svoju priču. O njoj su govorila njena deca, unuci, praunuci i čukununuci, kao i doktorka koja se godinama brine o njenom zdravlju.

„Sama sebe pitam kako živim tolike godine, 102 i po“, kaže Julka.

Njen unuk Nikola je ispričao anegdotu o tome kako se i Izborna komisija zbuni zbog njenog datuma rođenja, i da je na nekim od prethodnih glasanja na koje su baka i unuk išli zajedno došlo do zabune.

„Zvala me ona na mobilni da je pokupim da idemo na glasanje, i kad smo otišli u novu školu u Stanovo, tamo su joj ljudi tražili ličnu kartu i kažu – 'Bako, Vama su pogrešili i napisali da ste devetnaesto (1919) godište'. Kaže nana: 'Dete, nisu pogrešili, tad sam i rođena', i svi u fras, iznenađeni“, priča Nikola.

Ognjen Pantović (12), čukununuk, takođe svedoči o neverici koju njene godine izazivaju kod drugih. „Kad sam rekao drugarima da imam babu od sto godina oni ne mogu da veruju. Nisu mogli da veruju šta je ona sve proživela u životu“.

I dobre navike i loše okolnosti imale su važnu ulogu u njenom životu

O baka Julkinom zdravlju brine dr Žaklina Ignjatović i dobro je poznaje, ipak priznaje da ni sama nema objašnjenje za sve. „Ne bih znala da kažem šta je ključ njene dugovečnosti, jer ako pođemo od stresa – ona ga je imala“.

Julka potvrđuje da nije bilo lako: „Muke su to bile velike, to niko ne može da razume, ali preživela sam... Tako sam sebi rekla – nema vajde kukati, nego samo napred!“ I tako je sebe osokolila da nastavi.

„Baka Julka je '41. godine izgubila svog prvog muža na streljanju. Izgubila je i drugog muža koji je umro od bolesti. Baka Julka je imala troje svoje dece – sina sa prvim mužem, sina i ćerku sa drugim mužem i ostale su sa njom i tri ćerke od drugog muža (iz njegovog prvog braka), tako da je praktično ona čitavog života brinula o šestoro dece. To je trebalo u to vreme, a ne možemo reći da i danas nije teško, prehraniti, obući i izvesti na put“, uvodi nas dr Ignjatović u životnu priču Julke Mitrović.

Od doktorke smo saznali da su od sve dece ostali samo sin i ćerka iz drugog braka, Slobodan Mitrović (74) i Vera Pavlović (77). „Ostali su nas, nažalost, napustili, ali baka Julka je i to hrabro podnela. Danas brigu o baka Julki vodi ćerka Vera.“

„Ona ima nas trideset troje, kad saberemo sve. Ona ima devet čukunučića, ima i unučića... Doskora je znala svakom datum rođenja i sve“, kaže sin Slobodan.

Veza imeđu majke i sina ne slabi ni u dubokoj starosti 

Na pitanje šta baka Julku može da iznervira, ćerka Vera je simpatično ispričala svoja zapažanja, pokazujući na brata.

„Ja mislim da je njoj najveća nervoza on. On je njena bolna tačka. Samo ga nema tri dana, ona se sve nervira i trese – 'Gde je on, što ga nema?'. Eno imam kamen pred kućom, pa kad se ona to iznervira stavim taj kamen u kesu i ona ga stavi na stomak, na želudac da ga smiri“, slikovito je dočarala baka Julkina ćerka Vera.

„Samo on je nervira. Čim njega nema, to je kraj“, svedoči Vera o večitoj temi – neprolaznoj vezanosti sina i majke.

„Baka Julka je stvarno živa legenda. Ona i ja pričamo najviše o tim prošlim danima, kad je bila mlada kako se mučila i uprkos tim silnim radovima, muci i nemaštini ona je dočekala te godine. Hranila se kako se hranila, u to vreme je bila ta hrana, sad je druga, ali opet se ona hrani relativno zdravo“, ispričao je suprug njene unuke Dragan Janković.

Hrana za dug život: rasol, kopriva, zelje i beli luk

Julka Mitrović je sama otkrila kako se nekad hranila.

„Kad sam bila mlada jela sam koprive, jela zelje. Niti pasulja, nisu bile rodne godine, nije bilo đubriva da se đubri, nije bilo ni stoke da imaš da đubriš, nego sve nešto sitno, ko opiljci. Kuvaj, oljušti“, seća se baka.

„Baka Julka je svojevremeno u selu imala dosta kupusa i rasola, a ona i dan-danas to upražnjava. Kaže – 'ništa zdravije, ništa bolje za vitamin Ce od rasola'“, otkriva dr Žaklina Ignjatović jedan od baka Julkinih eliksira.

Da stogodišnjakinja zaista uživa u rasolu potvrđuje i njena ćerka: „Svaku zimu Julkin je doručak rasol i hleb. Svako jutro! I beli luk!“. Na ovo se nadovezuje mamin sin Slobodan, koga od milošte zovu „Julkinac“.

„Ako je neko pojeo belog luka više od nje smem da se kladim. A i ja imam gen na nju i sklon sam belom luku, ali mnogo manje nego što ona jede. Ona ga toliko jede da smo je mi nekad i kritikovali – mama, nemoj više, ne možemo da sedimo u sobi zbog tebe“, otkriva Slobodan.

Radi vežbe pa i zdravstveni problemi mogu da se preguraju

Doktorka je naglasila važnost fizičke aktivosti koju je Julka imala tokom celog života.

„Baka Julka je vrlo često odlazila u njivu, znači imala je jako veliku fizičku aktivnost, što za današnje pacijente ne možemo da kažemo, pogotovo ne za one koji žive u stanu. Lepo se naručkaju a onda posle u fotelju, gleda se TV ili 'horizontala' i praktično nema se tu fizičke aktivnosti. Kod baka Julke ne možemo to da kažemo. Ona nikada nije bila gojazna, ni dan-danas nije gojazna“, ističe doktorka.

„Šta da radim, nosila sam teret. Kad nemaš čoveka u kući a ti si i žena i čovek, ondak znaj kaki je taj život“, kaže baka Julka.

Jedini zdravstveni problemi koji muče baka Julku su oni koje ima i veliki broj mlađih ljudi, pa tako ona ima dijabetes i povišen krvni pritisak, koje zahvaljujući lekovima drži pod kontrolom.

„Što se tiče komplikacija dijabeta baka Julka nije imala nikakvih komplikacija. Znači nije imala ni infarkt mozga, ni infarkt srca. Jedino što je baka Julka operisala to je staračka katarakta“, kaže doktorka Ignjatović.

Baka Julka se ipak malo buni na ideju da je potpuno zdrava. „Kako zdrava kad ne mogu da idem? Ja odavde do prozora nisam otišla... Ima tamo drva, Vera uzima, ja sam rada da vidim koliko je uzela, potrošila, ali ne mogu da odem, padnem pa mi sve noge budu ranjave“, požalila se.

U RTS Ordinaciji videli smo i kako baka Julka radi lagane vežbe, u skladu sa svojim godinama. „Ipak svesna je da ona mora da se pokreće, da nešto radi i, koliko joj to vreme i godine dozvoljavaju, ona se time bavi“, potvrdila je dr Ignjatović.

„Žiga me tu, žiga me ovde“, pokazuje gospođa Julka Mitrović na grudi, i dodaje šta je još muči. „Žiga me pod plećkom, ja sve mislim, e fala Bogu, da ako lupi, prođe, tera dalje. Jedem lepo prema godinama. Od stomaka pa naviše mogu da kažem da me zglobovi bole, ali ne osećam, fala Bogu, problem sa plućima, bubrezima, da mi nešto fali. Da mi nije problema sa nogama živela bih još sto godina“, kaže stogodišnjakinja.