Redovno dobrovoljno davanje krvi donosi neobičnu korist za koju se nije znalo

Naučnici još uvek sa sigurnošću nisu potvrdili koliko su po naše zdravlje štetne široko korišćene perfluoroalkil i polifluoroalkil supstance (skraćeno PFAS), hemikalije koje se ne razgrađuju u prirodi, zbog čega su nazvane „večitim", a koje su dospele i u naš krvotok.

Istraživači su testirali 285 vatrogasaca, koji su tokom godinu dana davali krv i plazmu. Pošto su vatrogasci zbog pene za gašenje požara mnogo izloženiji PFAS-u, obično ih u krvi imaju znatno više od opšte populacije.

„Rezultati studije pokazuju da je redovno doniranje krvi i plazme dovelo do značajnog smanjenja nivoa PFAS-a u krvi, u poređenju sa kontrolnom grupom“, navodi hematolog Robin Gasiorovski, sa Univerziteta Mekuori u Australiji.

„Iako su obe intervencije efikasne u smanjenju nivoa PFAS-a, doniranje plazme je bilo efikasnije i dovodilo je do smanjenja od 30 odsto“, dodaje hematolog.

Ovo je prvi put da je pronađen način da se smanji količina PFAS hemikalija u krvi – a sve se svodi na humani čin koji koristi društvu, a ne na bilo kakvu vrstu lečenja ili komplikovane procedure koje treba da se sprovode u bolnicama.

Za vreme trajanja studije, 95 vatrogasaca je davalo krv svakih 12 nedelja, 95 vatrogasaca je davalo plazmu svakih 6 nedelja, a 95 vatrogasaca nije davalo krv ili plazmu. Nivoi PFAS-a u poslednjoj grupi ostao je nepromenjen.

Čini se da zbog toga što se PFAS vezuje za serumske proteine u krvi, smanjenje količine te komponente krvi može, tokom vremena, smanjiti nivoe PFAS-a. Međutim, biće potrebno sprovesti analize na mnogo većem uzorku, kako bi bili potvrđeni ovi nalazi.

„I pored toga što ova studija nije ispitivala zdravstvene efekte ovih hemikalija ili kliničke prednosti njihovog smanjenja kod vatrogasaca, ova važna pitanja su vredna daljeg istraživanja kako bi se bolje razumeli zdravstveni ishodi izlaganja i lečenja“, kaže naučnik za životnu sredinu Mark Tejlor sa Univerziteta Mekuori.

PFAS nikako nisu problem samo za vatrogasce. Mogu se naći u svemu, a potencijalno su povezani sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, dijabetes i određene vrste raka.

Ne samo da ove hemikalije prodiru u naša tela, one takođe stižu do nekih od najudaljenijih mesta na Zemlji. Kao što njihov nadimak sugeriše, ove supstance će postojati veoma dugo, tako da moramo da znamo više o tome sa čime imamo posla.

Ovi prvi rezultati su obećavajući, a sledeći korak je da se sprovedu testovi na više različitih grupa kako bi se videlo da li postoje određene kategorije ljudi koje bi zbog povećanog rizika mogle da imaju najviše koristi od procesa davanja plazme i krvi.

„Vatrogasci često stavljaju zdravlje i bezbednost drugih ispred sopstvenog, tako da je zadovoljstvo što se rezultati ovog istraživanja mogu koristiti za poboljšanje zdravlja vatrogasaca koji zbog svog posla imaju visoke nivoe PFAS u krvi“, smatra Mik Tisberi, pomoćnik glavnog oficira Vatrogasne službe australijske države Viktorija.

„Važno je, takođe, odati priznanje vatrogascima koji su dobrovoljno izdvojili svoje vreme da učestvuju u ovoj važnoj studiji. Nalazi neće biti od koristi samo vatrogasnoj zajednici, već i drugima koji rade u visokorizičnim sektorima koji su izloženi hemikalijama PFAS“, naglašava Tisberi.