Zdravi a ukusni - mafini sa speltinim brašnom i voćem

Nutricionistkinja Ivana Ćosić objasnila je zašto je speltino brašno dobar izbor: „Speltino brašno je idealna varijanta da prosto dočara taj ukus koji je vrlo sličan kao da koristimo belo brašno. Zdravije je od belog prvenstveno zato što je bogato dijetnim vlaknima, znači mnogo je dobro za lakše varenje i za probavu, a reguliše šećer. Zbog količine tih dijetnih vlakana prosto nemamo nagli skok glukoze u krvi", naglasila je Ivana Ćosić.

Istakla je interesantne podatke: „Ono što je zanimljivo za speltu kao žitaricu jeste da sadrži dosta vitamina i minerala, naročito vitamina Be grupe. Takođe, spelta je žitarica koju ljudi lakše podnose zbog tipa glutena koji je u njoj, pa čak ljudi koji imaju intoleranciju na pšenicu ponekad mogu da tolerišu speltu. Gluten iz spelte je rastvorljiviji i samim tim je lakše varenje, ima ga manje, tako da često kad je u pitanju neka intolerancija na gluten iz pšenice, ljudi mogu da probaju sa speltom".

Jednostavna priprema 

Odvoje se tri belanca od žumanaca, zatim se belanca sa malo soli umute u čvrst sneg, a žumanca se u drugoj posudi umute sa šećerom (kokosovim).

Kada je sve pojedinačno umućeno, kako bi testo bilo rastresitije, pomešaju se umućena belanca i žumanca, pa se dodaju ostali sastojci: ulje, kiselo mleko, brašno u koje je dodat prašak za pecivo, i sve bi trebalo izmešati kašikom. U smesu se zatim ubace izrendane jabuke i nar, ali može da se ubaci i bilo koje drugo bobičasto voće kao što su maline, kupine, borovnice.

Mafini se peku 25 do 30 minuta u rerni koja je prethodno zagrejana na 180 stepeni. Kada se ispeku, kao ukras, ali i zbog zdravstvenih efekata, mogu se dodati bobice nara.

Kokosov šećer - pun minerala i vitamina

Ivana Đosić je istakla prednosti kokosovog šećera: „Svakako je bolja varijanta zato što ima niži glikemijski indeks, i on je oko 35. On je i nutritivno bogat određenim vitaminima i mineralima, i ne izaziva nagli skok insulina, tako da je pogodan za upotrebu u manjoj količini i za ljude koji imaju problem sa insulinskom rezistencijom ili kod dijabetesa, naravno, u nekim razumnim količinama", naglasila je.

Kada je reč o zameni za kokosov šećer, nutricionistkinja je dala alternativu ukoliko neko ne može da ga pronađe: „Med bi bio bolja opcija za sportiste i decu, a svakako je bolja verzija od belog šećera".

Međutim, rekla je i da, ako smo na nekoj vrsti redukcije a želimo da se zasladimo, kokosov šećer je ipak najbolja opcija.

Ivana Ćosić istakla je i da nar ima brojne benefite po zdravlje: „Sok od nara je jako dobar kod problema sa hipertenzijom, odnosno visokim krvnim pritiskom. Takođe zbog određenih antioksidanasa koje sadrži ima i ta protivupalna svojstva, dobar je i kod problema sa kostima".

Dezert nikako odmah posle obroka

Nije izostao ni savet o tome kada treba jesti slatkiš, odnosno koliko vremena treba da se čeka posle glavnog slanog obroka, odnosno ručka.

„Preporuka je da prođe bar dva do tri sata posle ručka, popodne je bolja varijanta. Ali na primer, ovaj tip slatkiša može da posluži posle nekog treninga da bude dobra nadoknada energije ili deci, takođe, za neku zdravu varijantu užine, pa čak i prepodne, ali naravno, da se samo napravi razmak od slanog, tog glavnog obroka, doručka ili ručka", rekla je nutricionistkinja, a zaključak u „poslastičarnici RTS Ordinacije" je da je reč o kolaču koji se „jede bez griže savesti".