Da li je bolje nositi naočare ili sočiva

„Kada neko ima dioptriju, bilo da je ona plus ili minus, to zapravo nije bolest, ali jeste simptom koji nam pomaže da na vreme možemo da ga i korigujemo kako bismo omogućili apsolutno perfektan, odnosno onaj ‘stopostotni vid’, kako kažu ljudi u narodu”, objasnila je doktorka u RTS Ordinaciji.

„E sad, kod jedne dioptrije koja je minus, to je lakša možda klasifikacija refrakcije zato što pacijent više vidi na blizu a manje na daljinu, i tako negde i primeti jer čkilji na daljinu. A kod onog koji je plus, odnosno hipermetrop, on ne vidi dobro ni na jednom, ni na drugom rastojanju – ni na blizu, ni na daljinu, iako se zove u narodu dalekovidost, odnosno kada bismo preveli šta znači plus dioptrija, to je dalekovidost, pa bi bilo u prevodu da  – vidi na daleko, ali je ta problematika dosta kompleksnija kod tih plus dioptrija. I naravno, obavezno na vreme obaviti jedan specijalistički oftalmološki pregled koji bi onda napravio na vreme i korekciju te vidne anomalije", preporučuje dr Tanja Kalezić.

Najčešće se mogu čuti četiri zablude o kojima je gošća RTS Ordinacije temeljno govorila u emisiji i svaku obrazložila. Prva od njih je da kod ljudi koji mnogo čitaju i dugo gledaju u ekran dioptrija raste brže.

„Ovo jeste zabluda zato što se to više dešava kod dečjeg uzrasta, adolescentskog doba i studentskog doba gde se još uvek razvija potencijal vida, i gde dolazi do tih poremećaja prilikom rada na blizu", objasnila je dr Kalezić i dodala da to može da utiče kod dece, a posebno u školskom uzrastu ili studentskoj dobi može doći do porasta dioptrije, zbog čega se redovno prati i kontroliše.

„Ovde smo rekli da je to zabluda zato što su to stariji pacijenti, dakle odrasla populacija, a kad rade za ekranom i više čitaju neće im to povećati dioptriju. Naravno, ne pominjem kataraktu danas sveprisutnu, i danas vrlo čestu patologiju, tako da je i to mogućnost koja može da pogorša vidnu oštrinu, i zato sve to treba posebno pogledati", kaže Kalezićeva.

Ipak, podvukla je da navika dugog gledanja u ekran nije dobra zbog led svetla, zato što je to UV zračenje koje šteti vidu.

„Na taj način možemo da napravimo jednu problematiku te reflektivne komponente, da nam se smanjuje vidna oštrina zbog problema sa kataraktom, sa makulom, sa žutom mrljom, tako da led svetlo utiče kao nezdravo, ali sad imamo zaštitne faktore na androidima, telefonima, na televizorima baš i ne, ali generalno bi trebalo da novi, savremeni TV ekrani imaju ugrađene sisteme koji neće imati zračenje koje oštećuje vid. Isto tako, ljudima koji mnogo rade za kompjuterom preporučuju se naočare koje nemaju dioptriju ali imaju tu zaštitu, antirefleks stakla koja će štititi od tog štetnog led zračenja", posavetovala je doc. dr Kalezić.

Kako smo svi svesni šta umara oči, pitanje za doktorku je bilo i postoji li način da se oko odmori i koliko dugo sme da se gleda u ekran.

Pravilo 20-20-20 

„Ima preporuka, to je jedno pravilo koje kaže 20-20-20, odnosno da nakon 20 minuta rada pravite pauzu od opet 20 minuta i 20 bi trebalo da gledate negde u daljinu, odmarate. U suštini to baš nije izvodljivo u svakodnevnom životu, ali barem nakon dva sata napraviti jednu pauzu kojom ćete nešto drugo raditi i nećete imati fokusirani vid", preporuke su stručnjaka za što duže očuvanje vida.

Još jedna česta zabluda jeste da za utvrđivanje dioptrije nije potrebno proširivati zenice. Činjenica je da ljudi izbegavaju širenje zenica i odlučuju se radije za kompjutersko utvrđivanje dioptrije, ali doktorka obrazlaže zašto to nije dobar izbor:

„To je u startu greška, jer posebno kod mlađih ljudi i mlađih pacijenata, negde do 45. godine, imamo jako intenzivan taj cilijarni mišić koji se nalazi unutar oka i koji nam u stvari to sočivo ispupčava i vraća u normalnu poziciju unutar oka. Samim tim, važno je da se taj deo unutar oka isključi od refrakcije, kako bismo objektivno odredili dioptriju, odnosno oko treba da se opusti, anestezira ili parališe."

Dr Kalezić je objasnila da je to jednostavno sipanje kapi, odnosno midrijatici koje šire zenicu.

„To je jedan od neophodnih delova pregleda i apsolutno nešto što je zlatni standard", a posebno napominje da se to odnosi i na odrasle, bez obzira na njihovu užurbanost i stalnu jurnjavu. „Apsolutno je neophodno da se obavi potpuni pregled sa midrijazom za određivanje objektivne vidne oštrine", posavetovala je.

Bez obzira na širenje zenica, nakon toga se radi kompjuterski test, odnosno merenje.

„Uvek uradimo kompjutersko merenje, to je refrakcija na aparatu koji je refraktormetar gde dobijamo ono kao račun gde nam tačno to sve piše. Pa, imamo na usku zenicu – znači, pacijent uđe, izmeri se ta dioptrija, onda mu se prošire zenice pa se ponovo izmeri nakon određenog vremena i to ne može odmah, znači treba da ima jedno tri ukapavanja u razmaku od 10 minuta, da se postigne potpuna paraliza cilijarnog mišića koji se nalazi unutar oka, koji nam je bitan zbog delovanja na sočivo i onda kada se anestezira, kada potpuno bude isključen iz funkcije, nakon dvadesetak minuta radimo ponovo kompjutersko merenje, odnosno refraktometar, i onda je to objektivna oštrina vida, koja vam opet ne garantuje da ćete vi tu dioptriju prepisati. Zato je vrlo važno da posvetite pažnju korekciji koju ćete dati pacijentu, a da njemu bude dobro, i zato se uvek ide na onu koja je potrebna da on vidi idealno poslednji red (na testu) ukoliko je moguće", kaže docentkinja Kalezić.

Još jedna od zabluda je da ako su izmerene niske vrednosti dioptrije nije potrebno nositi naočare.

„Koliko god da je dioptrija mala, može biti i 0,25, u nekoj određenoj radnji, nečemu što obavljate tokom dana, biće vam jako potrebne - da li je to rad za kompjuterom, gledanje televizije ili vožnja kola, za takve stvari ćete te naočare za daljinu svakako staviti bez obzira na to koliko je mala dioptrija, jer zašto biste sebi otežavali", kaže doktorka.

Dilema 

Još jedna interesantna zabluda je da je bolje nositi naočare nego sočiva, a doktorka je objasnila zašto to nije tačno, naprotiv.

„Apsolutno je zabluda jer naočare imaju svoje limite, tako da nažalost sočiva mogu da nam budu neophodna stavka za ljude koji imaju velike astigmatizme, znači to su veliki cilindri, zakrivljene rožnjače, gde imamo velike dioptrije čak, veliki minus ili veliki plus", rekla je i precizirala je da velika dioptrija podrazumeva sve ono što je preko 5 ili 6, bez obzira na to da li je plus ili minus, i da je to dosta velika dioptrija kada je preporučljivije nositi sočiva.

Dodatno je objasnila razloge: „Zato što će imati bolji vid, bolju širinu vidnog polja, trodimenzionalnost prostora. Druga stvar, i stakla koja bi se ugrađivala u takvim slučajevima, što je veća dioptrija ta stakla su jako debela. Bez obzira na finansijske mogućnosti, postoje određene performanse u toj optičarskoj industriji gde oni to urade savršeno koliko god je moguće da istanje stakla, ali opet su ta stakla nešto što narušava estetiku, a kod određenih cilindara, tih zakrivljenih rožnjača, ne možemo ni da preporučimo naočare kao neku vrstu dobrog pomagala, nego moramo da preporučimo sočiva. Kada je dioptrija preko 2 i po, bez obzira na to da li je u plusu ili minusu, lekari se opredeljuju da preporuče sočiva jer će ona bolje ispraviti problem i dati bolji potencijal, objasnila je doktorka.

Koliko dugo traju sočiva?

Pošto finansijski momenat često diktira izbor između sočiva i naočara, a opšte je poznato da se, za razliku od naočara, sočiva menjaju mnogo češće, dr Kalezić je govorila i o tome koliko dugo može da se nosi jedan par sočiva.

„Sočiva se tačno, precizno menjaju, nema tu nikakvih dilema. Tačno mesec dana, ukoliko su mesečna sočiva. Postoji mogućnost dnevnih, što je olakšavajuća okolnost – nemate održavanje, sredstva za održavanje, što mnogi i ne vole", kaže dr Kalezić i navodi da je i prednost dnevnih sočiva u tome što onome ko je u žurbi olakšava korišćenje tako što nakon korišćenja baci i iz kutijice uzme novo sočivo za sutradan, a sa njima se nikad ne spava.

Priznaje da to jeste skuplja varijanta, ali da je razlika vrlo mala, međutim je komfor veći: „Jeste sigurnije, jer vi ovo sa tečnostima morate da vodite računa da li ste oprali ruke u datom trenutku, da ste ih skinuli, da ste stavili tečnost, da ste dobro isprali, da to sve nije kontaminirano, da vidite da to nije nešto prljavo, ona plastika u kojoj držite ta sočiva itd."

Druga vrsta sočiva su ona mesečna koja se tačno računaju od dana kada ste ih otvorili, upozorava dr Kalezić: „Bez obzira što ih pet dana niste nosili – tri dana jeste, dva niste, i onda ljudi to nešto sabiraju, ili su otvorili pa nisu koristili, pa su se setili 28. dana da ga stave i onda misle da ide tek od tad mesec dana. Ne, vi ste ga otvorili iz kutijice, stavili u plastičnu kutiju, a to da li ste ih vi stavljali ili niste (nema veze), vreme protiče i naravno posle tog mesečnog roka morate da ih zamenite."

Doktorka podseća koje navike treba da usvoji osoba koja nosi sočiva, naravno dok ih ima na očima: „Znači, pacijent koji nosi sočiva ne sme ni da se umiva, tušira, kupa, gnjura, da ide u more, jezero, reke… jer voda nije sterilna".

Voditeljka je postavila zanimljivo pitanje koje interesuje domaćice koje nose sočiva, a kuvaju, da li bi ova situacija mogla da šteti, pa je dr Kalezić i to objasnila da kuvanje nije baš problem i dodala: „Ali neće baš ni stajati, ja se nadam, da pare ide u lice. Neće to nešto za kratko vreme napraviti problem, ali bi bilo problematično da sad ide u saunu sa sočivom, znači u zatvoreni prostor gde ta para stvarno indikuje veliko orošenje rožnjače, odnosno tih sočiva koje nosi i može da se neka bakterija tu nadomesti što je jako opasno", upozorila je na zanimljive situacije u kojima treba biti na oprezu ako nosite sočiva.

„Te infekcije su vrlo opasne, i mogu napraviti razarajuće efekte na rožnjaču", upozorava.

Za razliku od naočara koje imaju zaštitne filtere, sočiva još nemaju takve filtere, što bi bilo idealno, ali je za sada još na nivou maštanja.

Korigovanje na vreme 

Neregulisana dioptrija kod dece kasnije može napraviti nove probleme. Da bi se na vreme reagovalo i korigovao vid dete je potrebno odvesti oftalmologu na vreme, a ne tek kada se deca kontrolišu za polazak u školu.

„Potrebno je mnogo ranije, već u četvrtoj godini života da dete odvedete kod oftalmologa u dom zdravlja, kod nadležnog oftalmologa ili gde god već imate mogućnosti da se pregleda njegova dioptrija, jer postoje dioptrije koje treba korigovati već u ranom uzrastu", rekla je dr Kalezić i obrazložila da problem razvijene slabovidosti kreće već tako rano vrlo intenzivno, a zapravo je dete, ako se to otkrije na vreme, već moglo da nosi naočare do polaska u školu i da koliko-toliko već ispravlja vidnu oštrinu.

„Što se više koriguje na vreme, i što se više pacijenti na taj način trijažiraju mnogo je manji razvoj slabovidosti u kasnijem životnom dobu", kaže gošća Ordinacije, uz apel da roditelji odvedu decu na kontrolu, bez obzira što možda misle da nema razloga jer se dete ne žali ili ne gleda TV iz blizine.

Trebalo bi dete odvesti kod očnog lekara, da mu se prošire zenice i da se vidi da li postoji problem ili je za praćenje, a kontrola bi obavezno trebalo da se ponovi pred polazak u školu. Ukoliko se odrede naočare, posete oftalmologu trebalo bi intenzivirati na 6 meseci ili godinu dana.

„Od ovoga hoće oko da beži, mora da se obavi pregled strabologa, doktora koji radi problem razrokosti i bežanja očiju, a to hoće da ide i od dioptrije", dodala je.

Istina da je nekim osobama vrlo teško da se naviknu na naočare sa cilindrima.

Dr Kalezić je detaljno objasnila šta je astigmatizam i zašto se nosi cilindar:

„Za početak, sve funkcionalne rožnjače, to providno, znači prvi sloj oka koji je fibrozni omotač kroz koji ulaze svetlosni zraci je, u stvari, sferocilindričan. Dakle, imamo mi normalno cilindre. Zakrivljenost rožnjače je takva da ona ima i komponentu sfere i komponentu tih zaobljenih, prelamajućih svetlosnih zraka, odnosno oblina koje prelamaju svetlosne zrake, tako da moramo korigujemo cilindrom. Dakle, u pitanju je zakrivljenost rožnjače i samim tim svetlosni zraci koji padaju po drugačijem izgledu, a ne onom oblom su ti cilindrični, faktički korekcija cilindrične dioptrije, odnosno cilindri koje dajemo pacijentu", pojašnjava doktorka.

„Kada je dete, odnosno mlađa populacija u pitanju oni se vrlo brzo naviknu, prosto takav je potencijal, prija im, nisu baš mnogo ni adaptirani na sliku koja nije kako treba, nego im te naočare ispravljaju vid i mnogo im znače. Ali kad je neko starijeg uzrasta a vi mu onda date cilindre, posebno mislim na dob preko 60 godina, pa sad imate problem cilindara – vi biste mu ih dali ali pacijent nikad nije nosio i njemu je sad to problem… dubina prostora, drugačija slika, njegov mozak nije navikao na takvu sliku i morate da ga upozorite da će prvih 10-15 dana morati da obrati pažnju – sa tim naočarima kada hoda da se ne saplete, posebno kada ide niz stepenice, jer dobija trodimenzionalni prostor na koji se njegov mozak nije navikao, i zato moramo pacijenta da upozorimo na privikavanje tokom tih prvih desetak dana."

Iako bi trebalo redovno proveravati da li se dioptrija menja, redovna kontrola ne znači isto za sve uzraste, pa je zato dr Kalezić to razjasnila. „Za decu, u zavisnosti od uzrasta i ukoliko postoji slabovidost, ukoliko ima neki strabizam, nešto što je vezano za razrokost, bilo kakva druga patološka situacija koja postoji – onda su te kontrole izuzetno česte, negde i na tri meseca, negde na šest, u zavisnosti od stanja, uzrasta. Već kod odrasle populacije je godišnja kontrola, i tako se uvek kaže jer ne očekujemo neki rast dioptrije u međuvremenu, a opet ne bi trebalo ni da se ne kontroliše 25 godina. Optimalno je pregled na godinu dana, ne samo dioptrije nego apsolutno celokupan oftalmološki pregled", podsetila je dr Kalezić.

Detaljan pregled pre laserske intervencije 

Istina je da se ne može laserski ukloniti svaka dioptrija, pa je logično pitanje bilo koja dioptrija zapravo može da se ukloni?

„Kod laserske korekcije dioptrije imamo baš tačno formulisane parametre i preporuke – kada je minus u pitanju može do minus 10, kada je plus – do plus pet, kada je astigmatizam, takođe plus i minus pet cilindara."

Dr Kalezić je upozorila da je pre pristupanja laserskoj korekciji važan detaljan pregled očiju.

„Da bi uopšte čovek pristupio laserskoj intervenciji mora prvo da ima jedan detaljan pregled koji objedinjuje skener rožnjače, debljinu rožnjače, jako intenzivno pogledati da li se menjala dioptrija u poslednjih godinu dana. Vrlo je važno da bude potpuno mirna i neizmenjena. Bilo kakve promene nam sugerišu da dolazi do nekog porasta i na taj način to nije indikovano za takvu hiruršku intervenciju. Kada je u pitanju laserska hirurgija, bolje polaze minus pacijenti, zapravo oni pacijenti sa minus dioptrijom imaju veoma dobre efekte takve intervencije, kao i astigmatizmi. Međutim, kod ove plus dioptrije postoji mogućnost regresije, da se nakon nekog vremenskog perioda vrati, tako da i to treba reći pacijentu jer takva je jednostavno građa rožnjače, takva je tehnika tih laserskih zraka, za sada je tako. Da li će nešto napredovati i kako, nadamo se... ", objasnila je.

Ipak, rekla je da čak i kod dioptrija koje su do plus 5 pokazalo, ne u velikom procentu, ali dovoljnom, da pacijent treba da se upozori na mogućnost regresije.

Dr Kalezić je na velikom ekranu pokazivala koji deo se tačno dodiruje laserom i kako izgleda laserska intervencija. Zapravo se interveniše na površinskom delu rožnjače, dok se unutrašnja struktura oka ne dira.

Bilo je reči o dve vrste intervencije: Ona kod koje je lakši oporavak je lasik operacija, nakon koje ste za dve nedelje bez ikakve terapije. Lasik operacija se radi sa dva lasera tako što se ukloni jedan deo rožnjače, interveniše se i onda se to vrati. Tu nema oporavka i bolova i za dve nedelje ukapavanja kapi sve prođe.

PRK [fotorefraktivna keratektomija] je nešto jeftinija operacija, prilikom koje se ne uklanja rožnjača već se interveniše drugačije. Tu je oporavak malo duži, u smislu dužeg ukapavanja kapi i može da boli malo, s tim što u prva dva-tri dana može da boli i više, što je individualno, a dr Kalezić ističe da je dva dana najintenzivnije.

Efekti i jedne i druge hirurgije su takvi da dioptrija može da nestane.