Njegovo veličanstvo vitamin De – zašto je toliko poseban, a naročito u vreme korone

Ni na svoju ruku ni na uput lekara – neki ljudi nikada nisu proverili nivo De-vitamina u krvi.

Iako je u prvo vreme vitamin De smatran vitaminom, on je, ispostavilo se, mnogo više od toga.

„Po otkriću vitamina De pre nekih 100 godina on je dobio tu odrednicu koja je prilično pogrešna. On ne predstavlja vitamin iz nekoliko razloga, vitamini su supstance koje mi moramo da unosimo i bez kojih naš organizam ne može da opstane, a sam ne može da ih proizvede, a sa druge strane vitamin De je supstanca koja se proizvodi u našem organizmu, u koži, i potom ima brojna udaljena mesta delovanja i po tome ima tipične odlike jednog hormona", kaže doc. dr Marko Stojanović iz Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.

Njegov nedostatak i te kako utiče na naš organizam.

„Ono što jeste činjenica da vitamin De3 jedina bolest do koje može da dovede ozbiljna deficijencija jeste u periodu odojčeta, a to je rahitis. Danas literatura povezuje vitamin De3 sa mnogim drugim oboljenjima kao što su, recimo, hronične nezarazne bolesti, tu se prvenstveno misli na astmu, na dijabetes melitus, negde ćete naći istraživanja da povezuju sa različitim vrstama karcionoma i sa različitim poremećajima u globalno imunskom sistemu", ističe dr Marina Đelić sa Medicinskog fakulteta.

Veliku ulogu vitamin De ima u koštano-mišićnom sistemu.

„Ukoliko imamo nedostatak ili kalcijuma ili vitamina De3 tokom životnog perioda, onda je veća verovatnoća da ćemo u starosti imati mogućnost pojave osteoporoze, naročito kod žena", navodi Đelićeva.

„Ne deluje samo na kosti nego i na mišiće, dovodi do mišićne slabosti. Te kosti su onda ne samo sklone lakšem lomljenju, već su i ti pacijenti skloni lakšim padovima zbog mišićne slabosti", dodaje Stojanović.

Simptomi koji bi mogli da nas upozore na nedostatak De vitamina – malaksalost, zamor, glavobolje, bol u kostima, mišićima, sklonost ka infekcijama, slični su simptomima koji se vezuju za mnoga druga stanja, pa pacijenti i ne pomišljaju na problem sa deficitom vitamina.

„Treba uticati na podizanje svesti lekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite, naravno i na sekundarnom i na tercijarnom, da se za početak srazmerno našim ekonomskim mogućnostima izdvoje grupe kod kojih obavezno treba proveriti, a da se kasnije proširuje na sve grupe", objašnjava Stojanović.

Bilo da analizu uradimo o trošku države ili privatno, važno je da doktor tumači rezultat i odredi dozu kapi ili tableta koja nam je potrebna, sagledavajući i naše druge bolesti. Ne treba se, objašanjavaju stručnjaci, oslanjati na preporučene dnevne doze, jer nekome nisu dovoljne da se reši problem.

Svoje mesto vitamin De našao je i u prevenciji koronavirusa i u lečenju obolelih.

„Ono što jeste činjenica jeste da se vitamin De3 nalazi u nacionalnom vodiču za lečenje kovida i to u dozi od dva mikrograma dnevno pri čemu se odnosi na sve forme bolesti, znači od lake, srednje teške i teške forme bolesti, a preporuka je i mesec dana nakon oboljevanja od kovida da se nastavi sa istom dozom vitamina De3", zaključuje Đelićeva.

Unosimo ga kroz hranu – meso, ribu, jaja, ali svakako je potrebno uključiti suplemente, napominju lekari. Preporučuju da oko pola sata provodimo na Suncu u vreme kada nije štetno. Ne moramo se sunčati, dovoljno je da smo napolju.