Mislili ste da niskokalorijski zaslađivači štete zdravlju, ovaj tekst objašnjava zašto ste u zabludi

„Građani nemaju baš dobre informacije o niskokalorijskim zaslađivačima i često poseduju neistinite informacije. Sa druge strane zdravstveni radnici, pogotovo lekari mogu da koriste niskokalorijske zaslađivače kada rade u bolestima preobilne ishrane.

Zato je Festival zdravlja dobro mesto da građani dobiju znanje o ovim zaslađivačima, a i odlična je prilika da se i zdravstvenim radnicima pruže informacije o tome šta sve mogu i kakvo su korisno sredstvo niskokalorijski zaslađivači“, kaže prof. dr Budimka Novaković.

Da li niskokalorijski zaslađivači mogu da budu dobra alternativa šećeru?

– Niskokalorijski zaslađivači su odlična zamena za šećer. Oni niskokalorijski zaslađivači koji se nalaze na tržištu su potpuno zdravstveno bezbedni. Oni pojedinačno ili kao mešavina mogu da zamene šećer i da budu dobro sredstvo da uživaju u svom omiljenom slatkom ukusu. To se ne odnosi samo na ljude koji imaju zdravstveni problem, već i one koji žele da održe telesnu težinu.

Za sve one koji žele da smršaju, da li rađe preporučujete ove zaslađivače ili biste im pre savetovali na primer javorov sirup ili kokosov šećer?

– Javorov sirup ili kokosov šećer – sve to je šećer. Bez obzira na to odakle je dobijen i šta je izvor, šećer je uvek šećer kako god se on zvao. U ovom pitanju nema dileme, svakako niskokalorijski zaslađivači jer oni ili nemaju energiju ili je imaju vrlo malo. Takođe, oni ne povećavaju želju za slatkim niti povećavaju apetit. Ne podižu vrednost šećera, insulina, triglicerida... Tako da mogu ljudi koji imaju problem preobilne ishrane da ih koriste. Zabluda je da ako neki šećer nije dobijen iz šećerne repe, da je on dobra zamena. Ponavljam – svaki šećer je šećer!

Da li su niskokalorijski šećeri štetni po naše zdravlje?

– Ovo je takođe još jedna od zabluda, kako kod građana, tako i vrlo često kod zdravstvenih radnika. Zaslađivači spadaju u aditive koji se koriste u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji i pre nego što se bilo koji zaslađivač nađe na tržištu, on mora da prođe opsežne mere zdravstvene bezbednosti kako ne bi postao rizik za zdravlje.

Uslove za zdravstvenu bezbednost zaslađivača pretpostavlja jedno zajedničko telo Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija koja se naziva „Komisija kodeks alimentarius“. Svaki zaslađivač mora da zadovolji sve uslove, a da bi se oni zadovoljili potrebna su dugotrajna istraživanja. Kada zaslađivač prođe sva istraživanja i kada se dokaže da određeni zaslađivač nije rizičan za zdravlje ljudi, on dobija svoj E broj i onda svi potrošači mogu da budu sigurni da je zaslađivač sa E brojem koristan za nas kao zamena za šećer.

Koje su najčešće zablude zdravstvenih radnika kada su niskokalorijski zaslađivači u pitanju?

– Postoji nekoliko zabluda. Prva je vezana za kancerogenost zaslađivača, a objasnila sam koja opsežna istraživanja mora da prođe zaslađivač pre nego što se pojavi na tržištu. Oni zaslađivači koji na tržištu nose oznaku opšte prepoznati i zdravstveno bezbedni, nemaju kancerogeni rizik.

Druga zabluda je da određeni zaslađivači povećavaju apetit, što takođe nije tačno.

Treća zabluda vezana je za jedan određeni zaslađivač koji se zove aspartam. Najveći deo prisutnih je mislilo da on predstavlja rizik za zdravlje, što nije tačno. Aspartam je opšte prepoznat kao zdravstveno bezbedan, ali on sadrži esencijalnu aminokiselinu koja se zove fenilalanin. Mi nju moramo da unosimo hranom jer je organizam ne stvara, ali postoji jedan mali broj ljudi na svetu koji ima genetičko oboljenje – fenilketonuriju i taj mali broj ljudi ne može da koristi aspartam. Za sve ostale, bez obzira na to da li je u pitanju malo dete, trudnica, dojilja, ili stara osoba, aspartam je dobar zaslađivač.