Dete u bolnici, kako ublažiti strahove i neprijatne procedure

Irena Korićanac, gostujuću u Jutarnjem programu RTS-a, rekla je da je deci, koja danas ne mogu da se vrate u klupe, mnogo teže, posebno jer je svim mališanima škola nedostajala.

"To je jak signal da život za njih nije u normalnom stanju i da pate u odnosu na svoje drugare. Na društvenim mrežama vide da se deca vraćaju u škole. Deca su u Tiršovoj tužnija, nego prethodnih dana", objašnjava psihološkinja Dečje klinike u Tiršovoj.

Dodaje da su za tu decu najveći strah, u zavisnosti od čega boluju, bolne i neprijatne procedure, kao i zato što dele život i intimu sa nekom grupom ljudi koja im je nepoznata.

"Ovo je pojačalo brige. Ono što je u avgustu izgledalo kao prihvatljivo, sada deluje još teže. Potrebna im je dodatna podrška", smatra Korićanac.

Psihološkinja objašnjava da je princip da deca ne ostaju u bolnici ukoliko ne moraju, posle pojedinih intervencija, ali da su ona koja, nažalost, boluju od malignih bolesti, zbog očuvanja njihovog imuniteta duže u bolnici.

Kako se deca prilagođavaju bolnici

Prema njenim rečima od uzrasta, porodičnog iskustva i kako je dete pripremljeno zavisi i kako će se prilagoditi bolnici, a da se devojčice lakše navikavaju na taj proces od dečaka.

"Mlađem uzrastu je teže objasniti da se nešto mora, teže im je da prihvate procedure, dok starijem nedostaju vršnjaci, ali im je lakše da prihvate procedure, a kao medicinski tim bolje sarađujemo. Sa druge strane, više reaguju emotivno – osećanje anksioznosti, depresivnosti su tu zato što mogu da se porede sa vršnjacima i znaju da nije fer što su tu", ukazuje gošća Jutarnjeg programa.

Dodaje da je olakšavajuća okolnost što deca mogu da pogađaju nastavu i van škola.

"Imamo organizovanu nastavu, a gradivo deca nadoknade. Bolnička škola je u kontaktu sa njihovim matičnim školama. Deca se bolje osećaju kad hvataju ritam i kada mogu, ako su u stanju, dobro da prate nastavu. Njima je to olakšanje", pojašnjava Korićanac.

"Roditelji da ne lažu decu"

Podvlači da se roditelji suočavaju u toj situaciji sa osećajem bespomoćnosti.

"Detetu ste do tada mogli da obezbedite sve ono što je neophodno i da vodite računa o njemu, a sada odjednom život i zdravlje vašeg deteta ne zavisi od vas. Roditelji se suočavaju sa bespomoćnošću i ne znaju na koji način da dele emocije sa decom, pa često greše i skrivaju tugu i strah. Podržavamo ih da razgovaraju sa decom šta osećaju", kaže psihološkinja.

Savet roditeljima je da uvaže emocije. "Kad nas je uvreženo – nemoj da se plašiš, ništa nije strašno. Nemojte da lažete decu. Svaki odlazak u bolnicu je strašan sam po sebi, čak iako je rutinski, to je neprijatno iskustvo", dodaje Korićanac, koja kaže da je iskrenost ključna, ali i prihvatanje emocija.

Na mentalno zdravlje tinejdžera najviše uticaja epidemija

Govoreći o tome kako je epidemija uticala na mentalno zdravlje mališana, gošća Jutarnjeg programa kaže da su adolescenti najviše pogođeni situacijom jer im nedostaje druženje i škola, a smatra i da će povratak u škole na njih uticati pozitivno.

Psihološkinja Iren Korićanac poručuje da nastavnici, sa početakom nove školske godine, treba da budu strpljivi sa decom, da imaju razumevanja, da razgovaraju, kako bi se vratila na uobičajan tok nastave.