Koliko puta ste od svojih starijih čuli da ih je proja othranila

Dok većina doručkuje u pekarama ili poseže za brzom hranom, naši preci pre šest ili sedam vekova, jeli su, naizgled siromašniji, ali i zdaviji doručak.

O tome saznajemo iz arhivske građe, posebno one vezane za manastire i crkve, napominje etnolog, Vesna Marjanović, gošća Jutarnjeg programa. U Leksikonu srednjeg veka, koji je napisao akademik Momčilo Spremić, saznajemo da se razlikovalo ono što je jela vlastela od onoga kako su se hranili seljaci i kmetovi. Ove razlike su se nekako održale do danas.

„Ono što je važno, to je da se kod nas kolektivno jelo, bilo kada se ide na rad, bilo kada se okupljala porodica, jer su uglavnom bile višečlane. Sedalo se zajedno za sto, odnosno za siniju, ukoliko je u pitanju seosko stanovništvo, a deca su jela posebno. Šta su jeli, zavisilo je od kraja u kome žive. Ukoliko su se bavili stočarstvom, onda je tu bio beli mrs i sve mlečne prerađevine, pre svega sir“, navodi Vesna Marjanović.

Takođe, činjenica je da je hleb bio dominantan u ishrani - pšenični, ražani, ovas ili mešavina svih tih žitarica. Siromašniji su pravili pogače ili kašasta jela od žitarica.

„Do skora je bilo uobičajeno i za današnju ishanu, ali nekada se jelo samo ono što se uzgaja sezonski. Pored toga, u onim naseljima koja su bila u blizini manastira koji su gajili pčele, dosta se koristio med u ishrani“, dodaje etnolog.

Inače, ishrana i hrana danas su pod velikim uticajem gotovo modnih trendova, tako da je na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa zaštićeno mnogo jela iz celog sveta koja predstavljaju identitet određenih krajeva.

Što se tiče našeg prostora, karakteristična je mešavina srednjoevropske i orijentalne hrane, te je jako teško odrediti šta je isključivo srpski proizvod. Najčešće se pominje kajmak.

„Takođe, nekada je veoma važno bilo i u kakvim posudama se kuva. Da li je ognjište otvoreno ili su peći. Šta se peklo u hlebnoj peći. Isto je bilo ritualno kada šta sme da se servira posle čega. Ta verovanja su bila vrlo dominantna u odnosu na ishranu“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Mnogi danas postavljaju pitanje da li se naša tradicionalna hrana danas može smatrati zdravom. Popara ukoliko se doda kajmak ili velmuž, cicvara i slična jela su bila prilično masna i sigurno je da danas mnogi ne bi smeli da ih jedu. Pored toga, nekada su ljudi mnogo više radili i izlagali se fizičkom naporu, tako da im je bila potrebna visokokalorijska ishrana. Danas bi verovatno bilo previše, posebno ako bismo jeli svaki dan.