Kakva opasnost vreba od fiskalnih računa

Prisustvo bisfenola A u termalnom papiru od koga se izrađuju fiskalni računi proučavala je i Alternativa za bezbednije hemikalije ALHema, čija je programska koordinatorka Jasminka Ranđelović gost Jutarnjeg programa.

Još 2017. godine ALHema je testirala prisustvo bisfenola A u termalnom papiru i to pre svega u fiskalnim računima, ali i u papirnoj ambalaži i plastičnim posudama. Od svih 20 testiranih uzoraka fiskalnih računa, 19 je bilo pozitivno na prisustvo bisfenola A i to u vrlo visokim koncentracijama, od 0,63 do 0,91 odsto, a sadašnje dozvoljeno ograničenje dozvoljava da prisustvo bisfenola A može biti u koncentraciji do 0,02, ističe Ranđelovićeva.

„Bisfenol A je hemikalija koja se inače na globalnom nivou koristi u jako velikim količinama. Nekoliko miliona tona se godišnje stavlja na tržište, a u slučaju termičkog papira, ona se dodaje kao razvijač boje. Bisfenol A je na nivou evropske Agencije za hemikalije klasifikovan kao izuzetno toksičan i štetan po ljudsko zdravlje“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Ova hemikalija se koristi u termalnim papirima koje osim na fiskalnim računima dobijamo i na parking automatima, potvrdama o broju za čekanje u redu, papiru za EKG i tako dalje.

Kada je o fiskalnim računima konkretno reč, izloženost štetnim materijama dolazi preko kože. Pošto se bisfenol A dodaje i u polikarbonatnu plastiku (plastična ambalaža koja na sebi ima oznaku 7), ove hemikalije ima, na primer, i u flašicama za vodu za višekratnu upotrebu.

Prva zabrana vezana za bisfenol A se odnosila na plastične flašice za bebe, još 2011. godine, naročito zbog zagrevanja i zbog toga što je bisfenol A lako rastvorljiv u mastima i lako prelazi u mleko. Sada je usledila za termalni papir, a što se tiče konzervi i limenki bisfenola A ima u premazu koji se nalazi sa unutrašnje strane.

„Tu se još uvek radi procena rizika, ne samo po zdravlje, već, takozvana, socio-ekonomska analiza. Jer da biste zabranili bisfenol A u nekim proizvodima, morate imati dostupne i bezbednije alternative“, napominje Jasminka Ranđelović.

Procena rizika koja je rađena u evropskoj Agenciji za hemikalije je pre svega rađena na najrizičnijim grupama, a to su zaposleni na kasama koji su svakodnevno u kontaktu, ali isto tako i knjigovođe, farmaceuti i medicinsko osoblje. Dokazano je da rizik ne može da se kontroliše što je bio ključan razlog za zabranu. Kasnije, na osnovu rezultata te studije, došlo se do zaključka da treba zaštititi celo stanovništvo, posebno trudnice.

„Bisfenol A smanjuje plodnost, utiče na razvoj ploda i endokrini je disruptor, što znači da remeti rad hormonskog sistema i može da podstakne razvoj gojaznosti, dijabetesa tipa dva i drugih metaboličkih poremećaja", napominje Ranđelovićeva.

Zato deci ne treba dozvoliti direktan kontakt sa fiskalnim računima, a za osobe koje su zbog posla svakodnevno izložene kontaktu sa ovom vrstom papira, savet je da obavezno što češće peru ruke vodom i sapunom pre uzimanja hrane ili da nose zaštitne rukavice.

Bezbedniji termalni papir je stavljen na tržište još pre nekoliko godina, tako da je on dostupan i Evropa je spremna dočekala ovu zabranu koja je stupila na snagu 1. januara. Što se nas tiče mi nemamo vlastitu proizvodnju termalnih papira i zato je važno da uvoznici to imaju u vidu jer je odluka o zabrani doneta još 2017. godine i imali su dovoljno dug tranzicioni period da se pripreme na ovu meru, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu programska koordinatorka ALHeme, Jasminka Ranđelović.