Kako uživati u proleću kada ste alergični na polen

Sa pojavom lepog vremena i pojavom proleća počinje period polinacije. Prema podacima koje već godinama prati i objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, sada je koncentracija polena drveća dominantna. U zavisnosti od dela Srbije i stanja vegetacije, trenutno su najaktivniji breza, jova, hrast i grab. Uskoro se očekuje i prisustvo polena trava, a poleni korova se javljaju nešto kasnije.

Simptomi alergije bez obzira na uzročnika su slični, objašnjava dr Rada Mišković alergolog i imunolog Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

„To je pojava kijanja u seriji, obilna i bistra sekrecija iz nosa, zapušenost nosa, svrab očiju i nepca. Nekada se javljaju i simptomi donjih disajnih puteva sa pojavom plitkog daha, osećaja gušenja, nedostatka vazduha i napada kašlja. Simptomi su isti ali se pokretači čitavog procesa razlikuju“, kaže doktorka Mišković.

Koncentracija polena je najveća u ranim jutarnjim satima i to je period dana kada, ukoliko je moguće, treba izbegavati boravak napolju. Osim toga, pacijentima se savetuje da po dolasku u kuću skinu garderobu koju su nosili i da češće peru kosu. Zatim, da koriste klima uređaje sa filterima za polene, a kada voze kola da drže zatvorene prozore.

Veliki broj ljudi će po prvi put osetiti simptome koji su alergijske manifestacije, a koje na početku nije lako razlikovati od simptoma respiratorne infekcije, ističe doktorka.

„U principu, sve što traje duže od sedam do deset dana je manja verovatnoća da se radi o respiratornim infekcijama. Vrlo je važno da ljudi obrate pažnju kako je bilo prethodne godine u to isto vreme. Ukoliko su već jednu ili dve godine imali slične tegobe u istom periodu, velika je verovatnoća da se radi o alergiji i svakako treba da se obrate lekaru i odrade potrebne testove“, dodaje doktorka Mišković.

U osnovi testova su, takozvane, kožne probe koje su vrlo pouzdane i gotove su za 15-20 minuta. Nekada je njih nemoguće obaviti kod ljudi koji su zbog prirode svojih simptoma sve vreme na terapiji antihistaminicima ili imaju kožne promene koje onemogućavaju ovaj vid testiranja. Tada se pribegava testovima krvi u kojoj se traži prisustvo specifičnog gena koji ukazuje na preosetljivost.

Već duže vreme se govori o pandemiji alergijskih bolesti tokom poslednje decenije. Klimatske promene i povećanja prosečne temperature utiče da period polinacije počinje ranije i duže traje. Aero-zagađenje je još jedan od bitnih faktora, jer čestice zagađenja olakšavaju i povećavaju potencijal polena. Ipak, slabost našeg imunskog sistema jedan je od glavnih uzročnika sve većeg broja alergija.

„Sa pojavom antibiotika, promenom načina života, to jest činjenice da živimo u sve čistijoj sredini, možda i previše čistoj, na neki način našem imunskom sistemu onemogućavamo da 'uči' kroz kontakt sa infektivnim agensima. Taj deo priče, izgleda, da nam na neki način nedostaje. I da se balans imunskog sistema pomera ka onim ćelijama koje su odgovorne za nastanak alergija“, objašnjava dr Mišković.

Jedan od pouzdanih načina lečenja alergije je i vakcinacija, odnosno alergenska hipozenzibilizacija. To je jedina uzročna terapija kada su u pitanju alergijske bolesti, efikasna i usavršena u toj meri da je jako bezbedna po pacijenta.

„Jedini je nedostatak što mora da se sprovodi tokom dužeg vremenskog perioda, odnosno, najmanje tokom tri godine. Ona podrazumeva da pacijentu dajete ono na šta je on već alergičan, u niskim koncentracijama, i zapravo cilj je da naterate imunski sistem da postane tolerantan. Prednost ove terapije je upravo taj što deluje na sam uzrok bolesti, što može da spreči dalju progresiju, nastanak novih senzibilizacija i što je imajući u vidu da poleni mogu da budu prisutni od februara pa do novembra, ta terapija i te kako ima svoje opravdanje“, naglašava doktorka.

Nelečena alergija pre svega remeti kvalitet života i to u tolikoj meri da pacijenti imaju značajno smanjenje koncentracije, radnih sposobnosti, pospani su, umorni, slabi, malaksali i praktično sve svakodnevne aktivnosti obavljaju značajno teže. Osim toga, progresija bolesti može dovesti i do razvoja težih stanja, pre svega alergijske astme, upozorava dr Rada Mišković na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.