Otpornost na antibiotike širi se „šokantnom brzinom“

Sve to se odigralo za samo nekoliko godina, prenosi Glas Amerike.

„Kolistin“ je lek, koji se koristi kao poslednja šansa za spasavanje života ljudi, odnosno kada su svi ostali lekovi nedelotvorni.

„'Kolistin' je bio malo korišćen u bolnicama, a onda se pojavila zabrinutost zbog toksičnosti i sporednih efekata. Posle je većinom korišćen kod svinja i kod pilića. Odnedavno, međutim, kako imamo sve manje lekova, ljudi su postali zainteresovaniji za korišćenje 'kolistina' i bio je upotrebljavan veoma često u poslednjih pet do 10 godina“, objašnjava Fransoa Balu, direktor instituta za genetiku sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Čak i taj moćni antibiotik gubi svoju moć. Smrtonosni patogeni kao što su ešerihija koli ili salmonela mogu da mutiraju i razviju otpornost na lekove.

Najnovija studija koju je predvodio doktor Balu ustanovila je brzinu kojom se mutirani gen, koji stvara otpornost na „kolistin“, pojavio sredinom 2000-ih godina.

„Pojavio se samo jednom i prešao je najverovatnije sa svinja u Kini da bi se proširio veoma brzo po svetu. Proširio se takođe na različite vrste i pogodio ljude. Sada ga možemo pronaći u većini glavnih patogena sa kojima se suočavamo u bolnicama i nalazi se svuda“, navodi se u studiji.

Vodeći zdravstveni zvaničnik u Velikoj Britaniji Sali Dejvis upozorila je nedavno da otpornost na antibiotike može da dovede do „kraja moderne medicine“.

„Pomislite na najčešće operacije, carski rez, zamenu kukova. One bi mogle da budu mnogo rizičnije, kada ne bismo imali delotvorne antibiotike. Superbakterije ubijaju i ima ih sve više“, navodi Dejvisova.

Naučnici rade na poboljšanju delotvornosti postojećih lekova, kao što je „kolistin“, kako bi im dali dodatnu moć protiv otpornih patogena.

Dugoročno gledano, istraživači kažu da su potrebne dodatne investicije u razvoj novih lekova, uz to da se ponovo razmotre načini na koji se antibiotici koriste.