Danielu iz Brazila u Srbiji sve prija, samo ne može da se navikne na sneg

Ljubav prema futsalu Daniela je čak iz Brazila dovela u Srbiju o kojoj nije znao mnogo, pa ni da će ga sačekati sneg koji pre toga nikada nije video. Iako je početak bio težak, brzo se, kaže, prilagodio, a ubrzo upoznao i ženu svog života zbog koje je zavoleo i domaću kuhinju.

„Kad sam došao na aerodrom bio sam samo u duksu, a već pada sneg napolju. Bio je haos. Sve mi je drugo. Jezik nisam znao. hrana je drugačija u Brazilu. Najteže mi je bila klima, a najlakše mi je bilo na terenu da igram fudbal. I jezik je mnogo težak. Ja volim sve da jedem u Srbiji, pasulj, musaka“, kaže Daniel Marinho de Souza.

Vedar i nasmejan momak ubrzo je stekao simpatije svih svojih klupskih drugova koji su se trudili da mu boravak bude što prijatniji. Bez znanja sprskog, a i engleskog jezika, komunikacija je bila teška, ali se rešenje pronašlo.

„Rečnik on, rečnik mi – pa onda smo tražili reči i sporazumevali se. Prvi put je video sneg u Srbiji. I bila je jedna od zanimljivijih priča. Uzeo je sneg u ruke, pa ga bacio, 'hladno, hladno'. Ali je jako vredan i dobar momak, brzo smo se zbližili i vodili smo ga svuda“, priča Mladen Koci.

Od rodnog Rio de Žaneira, Daniela deli skoro deset hiljada kilometara, a da se u našoj zemlji sada oseća kao domaćin, govori i to što je ljubav prema Srbiji preneo i na porodicu.

„Ovo je moja zemlja, naravno da će Brazil uvek da bude moja zemlja, tamo su mi mama, tata i porodica tamo isto. Da vam kažem da i moja mama isto navija kad igra Đoković, pa i kad je bilo Svetsko prvenstvo moja mama je navijala za Srbiju i ja sam isto navijao za Srbiju. Srbija je moja druga zemlja isto kao i Brazil“, tvrdi Daniel.

Sa lozničkim futsal klubom, Daniel je uspeo da osvoji duplu krunu, ali i zaigra u Ligi šampiona. Sve trijumfe slavio je, kaže, uz srpsku narodnu muziku.