Bifon servis – Beli dvor čuva izuzetno dragocenu i retku kolekciju remek-dela u porcelanu

Bifon servis koji se čuva u Dvorskom kompleksu na Dedinju izuzetno je dragoceno i retko dostupno kulturno dobro, remek-delo primenjene umetnosti. Nastao je u čuvenoj Kraljevskoj manufakturi porcelana u Sevru. Servis po svojim karakteristikama predstavlja prvorazredni primer francuske majstorske i umetničke virtuoznosti 18. veka i raritet evropske primenjene umetnosti.

„Servis, u stvari, predstavlja prvu enciklopediju ptica na porcelanu, inspirisanu enciklopedijom grofa Bifona, jednog od najznačajnijih ornitologa 18. veka. Nastao je u periodu od 1777. do 1782. godine, po samoj želji grofa Bifona koji je imao nameru da enciklopediju, svoje delo, predstavi na porcelanu. Njegov put, kada govorimo o istoriji samog porcelanskog servisa, od Francuske išao je ka Španiji. Do 1781. godine nastajao je isključivo za fabriku, sve do trenutka kada brat Luja Šesnaestog, grof Artoa, kreće u Španiju na dvor i tada taj servis, zapravo, dobija svoju namenu – trebalo je da bude poklonjen španskom kraljevskom dvoru“, navodi Biljana Crvenković, kustoskinja Muzeja primenjene umetnosti.

Iz Španije servis dolazi do Engleske, a 1935. godine otkupljen je za Beli dvor na Dedinju, posredstvom i na inicijativu kneza Pavla Karađorđevića. Servis je inicijalno imao 180 delova, među kojima i rezervni komadi, ali i figurine koje su služile za ukrašavanje samog stola.

„U Belom dvoru se nalazi 140 predmeta, a mi u Srbiji danas čuvamo najveći deo tog servisa. Servis nije značajan samo za našu kulturu, već je u svetskim i evropskim okvirima jedno od najznačajnijih dela u porcelanu – kao prva enciklopedija na porcelanu i zato što je nastao u manufakturi u Sevru u vreme prosvetiteljstva“, dodaje kustoskinja.

Uticaje prosvetiteljstva na umetnost možemo videti upravo na Bifon servisu. Njegov kreator, grof Bifon, smatrao je da kultura obedovanja, pogotovo na dvoru, podrazumeva određene teme. Želeći da inicira temu ornitologije i na neki način olakša konverzaciju, namera grofa Bifona bila je da vladaru i najvišem sloju aristokratije kroz vizuelnu prezentaciju približi svoje delo i dostignuća.

Kako je za prilagođavanje enciklopedijske grafike i slika dimenzijama porcelanskog servisa bilo potrebno veliko umeće, na Bifon servisu radilo je više od 13 umetnika – akademskih slikara, zlatara, zanatlija, modelara i vajara. Budući da nisu svi školovani umetnici imali priliku da postanu bliski eliti i aristokratiji, nalazili su posao upravo u ovakvim manufakturama kojima su bili neophodni.

Servis je morao da bude usklađen i sa enterijerom dvora i to je moguće pratiti kroz iztoriju od 18. do 20. veka.

„Treba istaći da je firma koja je radila dizajn eneterijera Belog dvora, obavezno uključivala Sevr porcelan. To nije slučaj samo sa Belim dvorom, nego i sa Belom kućom u Vašingtonu i sa drugim primerima dizajna enterijera. U mnogim slučajevima to su bile kopije, ali u ovom slučaju je bio original. Osim u Belom dvoru i u drugim delovima sveta se čuva ovaj servis, pre svega u Bakingemskoj palati, mislim da postoji tri predmeta. U Parizu, u Luvru čuva se šest predmeta iz ovog servisa, a muzej u Bostonu čuva nekoliko komada ovog servisa. Dakle, ono što je jako važno, mi imamo najveću sačuvanu celinu tog servisa“, naglašava Crvenkovićeva.