Kako je Jovana pomirila studije arhitekture i vožnju šlepera

Studentkinja arhitekture Jovana Mitrović iz Leštana, pre podne priprema ispite, dizajnira enterijere i projektuje različite objekte u bašti porodične kuće. Posle podne, jednako dobro se snalazi u prostoru, ali ne virtuelnom.

„Vozim ove solo kamione, šlepere, vozim i ove radne mašine, bagere, valjak, utovarivač i sve to što treba na gradilištu, zavisno od situacije“, nabraja Jovana.

„Ustanem ujutru, idem na predavanja, na faks. Posle toga vraćam se kući i odmah u kamion. Kad završim – završim, obično to bude do kasno u noć“, dodaje Jovana.

Dozvolu za C kategoriju stekla je pre šest meseci. Od tada ne propušta priliku da vozi kamion, prevozi i istovaruje teret. Jovanin tata vodi firmu za niskogradnju. Srećan je što njegova mezimica učestvuje u porodičnom poslu.

„Pa, ona je to još davno, dok je bila mala, dobila želju, ulazila, izlazila, pomerala, stiskala kvačilo, naravno na parkingu kad popravljamo kamion. I to joj je onda ušlo u krv i onda je bilo normalno da ona nastavi da radi kao i mi. Ima teških stvari koje žensko i ne može da radi, ali to su retke situacije i mi smo tu da joj pomognemo“, kaže Goran Mitrović, Jovanin otac.

„To je uvek bilo ono, tata ide negde, ja idem s njim. Kuda god tata da krene, uvek me je zvao krpelju moj, kao kuda ideš sad, nemoj, pusti me da idem sam, ali ne, ja idem sa njim, tako da sam, mislim, stalno bila s njim u kamionu“, napominje Jovana.

Iako ima samo 21 godinu, uveliko može da stane rame uz rame sa iskusnim vozačima. Kada je ugledaju na putu, reakcije su uvek pozitivne.

„Svaka čast, kako si se ti odlučila, pa kako tako mlada, fina, lepa devojka u kamionu“, nabraja Jovana kakve komentare najčešće čuje.

Posao se razlikuje od gradilišta do gradilišta. Jovana je sama u kamionu najdalje putovala do Valjeva. U budućnosti se nada rutama dužim od 10 sati. Najveća želja joj je da, kada završi arhitekturu, proširi porodični biznis.