Vaskrs na razglednicama već 60 godina u kolekciji jednog Kruševljanina

Najstarija u kolekciji od 200 Vaskršnjih čestitki je iz Mađarske, s kraja 19. veka, kada se i u Srbiji pojavljuju prve razglednice. U malim tiražima,  najčešće su stizale iz štamparija u Pešti i Beču.

"Treba da znamo da je to u tom momentu bila privilegija inteligencije, nekih elitnih društava, jer u tom periodu nije bilo ni mnogo pismenih ljudi. Tako da su ove čestitke naručivane. Često su to bila neka mala, umetnička dela, koja su dostavljana ručno na ime onoga kome se šalje, tako da su one imale veliku vrednost", rekla je Zorica Simić, etnolog i viši muzejski savetnik Narodni muzej Kruševac.

 Uz zečeve, jaganjce i cveće, simbole plodnosti i  prolećnog buđenja, na Vaskršnjim čestitkama najčešći motiv su jaja. Prema predanju, prvu je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

"Ponegde se čak Hristos i poistovećuje sa jajetom. Kao što pile izlazi iz jajeta, svojom snagom lomi ljusku i izlazi na svet, tako i Hristos svojom snagom izlazi iz groba, vaskrsava, i time u stvari šalje poruku svima nama, Hrišćanima, u večni život, u postojanje večnog života", istakla je Zorica Simić.

Najintenzivnija razmena Vaskršnjih čestitki ispisanih sa puno pažnje, ljubavi i uz najlepše želje, kod nas je bila do kraja Drugog svetskog rata.

"U periodu kad su prestale da se šalju ove Uskršnje, Božićne, slavske, naglo je poraslo slanje osmomartovskih čestitki. Moda vremena u kome se to dešavalo kao i trenutne situacije. Kompletna politička situacija je malo to i kreirala, nije to bila samo stvar pojedinca", napomenula je Zorica Simić, etnolog i viši muzejski savetnik Narodnog muzeja Kruševac.

Politika je uticala i na to da u periodu od 1992. do 1994.godine na adresu tadašnjeg predsednika Srbije žene iz celog sveta upute nebrojeno mnogo čestitki, medju njima i Vaskršnjih - uvek iste sadržine - zaustavite rat i počnite pregovore.