Samo dve reči na etiketi keksa mogu da pokvare njegov ukus, utvrdili naučnici

Istaživači sa Univerziteta u Ohaju odabrali su 58 odraslih ispitanika kojima su dali tri ista keksa. Jedan je imao oznaku „novo i poboljšano“, drugi „žalbe potrošača“ a treći „fabrički uzorak“.

Ispitanici su ocenili da oba uzorka imaju drugačiji ukus i teksturu u odnosu na treći sa oznakom „fabrički uzorak“, uprkos činjenici da su sva tri keksa bila potpuno ista.

„Uočili smo i negativnu i pozitivnu pristrasnost – ali negativna pristrasnost je bila mnogo izraženija“, objašnjava nutricionista Kristofer Simons sa Univerziteta u Ohaju.

„S jedne strane, to nas nije iznenadilo. S druge strane, stepen uticaja je bio zaista iznenađujući“, dodaje Simons.

Kada dobijemo negativnu ocenu, čini se da naša ljubav prema keksu može lako da nestane. Naš mozak odmah počinje da traži negativne strane, a to je klasična ljudska pristrasnost koja je primećena i kod drugih namirnica, poput sira i povrća.

Interesantno u vezi sa ovom novom studijom, međutim, jeste da ona pokazuje da čak i veoma dopadljiva hrana, poput keksa sa komadićima čokolade, može ostaviti loš ukus u našim ustima kada je popraćena određenim rečima.

U paralelnoj studiji sprovedenoj na 62 ispitanika, istraživači su otkrili da je na doživljaj ukusa neutralnijih proizvoda, poput slanih, takođe na sličan način uticala oznaka „žalba potrošača“.

Ocene su se davale na skali od devet tačaka, koja se kretala od „izuzetno mi se ne sviđa“ do „izuzetno mi se sviđa“, ali je učesnicima bilo dozvoljeno da ostavljaju komentare ako žele.

Kao što su i očekivali, opet su ispitanici ostavljali negativan komentar o proizvodu koji je pratila ocena „žalba potrošača“.

„Međutim, s obzirom na to da su proizvodi koji se trenutno testiraju relativno jednostavni, dalja istraživanja bi, takođe, trebalo da ispitaju uticaj negativne ucene na proizvode složenijih ukusa“, napominje Simons.

Ako se isti rezultati ustanove i u budućim studijama na većem uzorku i sa raznovrsnijim tipovima proizvoda, trgovci i proizvođači će morati da promene svoju taktiku kada testiraju prehrambene proizvode na potrošačima sa različitim vrstama pakovanja.

U pomenutoj studiji, na primer, etiketa nije uticala na promenu svih aspekata ukusa. Čak i kada su slani krekeri bili označeni kao „žalba potrošača“ i dalje se smatralo da imaju isti ukus, boju, aromu, slanost, gorčinu, masnoću i slatkoću kao i ostali.

U slučaju keksa sa čokoladom, neke od stvari na koje etikete nisu uticale su: boja, ukus vanile, količina komadića čokolade, čokoladni ukus i ukus karamele.

Autori ne mogu sa sigurnošću da tvrde da li su negativne ocene keksa otkrivale neke stvarne nedostatke proizvoda ili su ovi nedostaci zamišljeni i napominju da će biti potrebna nova istraživanja da bi se to otkrilo.

Ako su stvarni, onda bi možda bilo vredno testirati odgovore potrošača na namerno postavljenu negativnu etiketu pre nego što se proizvod stavi na tržište.