Dvorac na Uni, Soko Grad... Dušanka peva i pravi kule i gradove sa dušom i otiskom prstiju

Nekadašnji Biro za projektovanje enterijera, adaptirala je u rukotvornicu Udruženja za negovanje starih zanata i umetničkog nasleđa, u kojoj sa puno ljubavi stvara unikatna dela za svoju dušu, porodicu i prijatelje.

U nekoliko kvadrata Dušanka od reciklažnih materijala zida replike srednjovekovnih građevina. Originalne i neobične poput nje. Konstrukcije radi od kartona i plastike. Tube za platno pretvara u kule, koje oblaže „maše papirom".

„Vi kad ovo nanesete na tu maketu to bude glatko. Međutim, ono što je čar ovog materijala, on kako se suši, on se grči, kvrči kako da Vam kažem i stvara utisak kamena. I vi sad krenete ujutru u sedam sati krenete da pravite i nema da stajete dok ne završite", priča umetnica.

Gradnja dvorca može potrajati dve do četiri nedelje. Kapijama, kulama i bedemima Lazarevog grada - Šarengrada, koje je rekonstruisala na osnovu skica i literature, Dušanka je posvećena godinama. Sagradila je i Soko Grad, Dvorac na Uni, Labudov zdenac i nekoliko Evropskih starih zdanja.

„Gledajući u svetu ono što ljudi rade. Kad se vidi otisak prsta to ima svoju vrednost. A kad vi vidite da je to savršeno i da je to mašina uradila to ima drugu vrednost", dodaje Dušanka.

Nekada član Krsmanca, već sedamnaest godina je prvi sopran ženskog pevačkog ansambla „Biser".

Dušanka i prijateljicame neguju muziku pravoslavnih naroda, a specijalnost im je sakupljanje naših starih, zaboravljenih pesama.

„Tekstovi su nekad bili toliko blagorodni, toliko topli sa puno divnih - lane moje, dušo, dragi. Sve su to neke stvari, negde su se zaboravile. I tom pesmom mi u stvari vraćamo našim sugrađanima taj neki lep osećaj i za ljubav i za prijateljstvo i za porodicu", izjavila je profesorka Slađana Đurđević, članica grupe „Biser".

„Ovo je prosto naše, naše šatorče sreće. Zvaćemo ga tako.Među nama ima članica koje su završile akademiju i muzičke škole , ali to nije obaveza. Prosto ljubav prema muzici i pesma.Pesma je ta koja nas drži , koja nas onako spaja", kaže Dušanka.

Svetlo u Dušankinom ateljeu gori do kasnih sati. Bilo da se u njemu gradi, peva ili druži. Ovaj kutak se kroz vreme ispunjava neobičnim predmetima i uspomenama, ali i dobrom energijom koja je najvažnija u životu.