Svako jelo iz ražanjske crepulje je slađe nego iz šerpe ili tepsije

Na plus 40 još koji stepen preko pored crepulja u kojima su se satima krčkale razne đakonije na starinski, gotovo zaboravljeni način.

Vredne domaćice i poneki domaćin od zaborava čuvaju poseban ukus koji crepulja daje pitama i pogačama, gulašima, jelima sa razlličitim vrstama mesa.

Crepulja je glinena posuda koja se direktno stavlja na vatru. Uz nju ide i metalni poklopac – sač, preko koga se stavlja žar i tako se jelo priprema. Kako se crepuljarstvo ne bi ugasilo, jedan od preostala dva crepuljara u ražanjskom kraju zanat je preneo na ćerku.

„Pre mnogo godina bile su velike potrebe za crepuljama, jer je svaka kuća koristila crepulju, imala ognjište gde se kuvalo i crepulja je uvek bila pri ruci da se ispeče hleb ili proja“, objašnjava Danijela Petrović, crepuljarka.

Put do kvalitetne crepulje, kažu, kreće na takozvanom crepuljarskom brdu kod Rujišta, bogatom dvema vrstama gline od kojih se oblikuju posude, a zatim suše i peku. Upravo zbog jedinstvenog sastava gline ovde žele i da geografski zaštite crepulju.

„Uvrstili ražanjsko crepuljarstvo, izradu crepulja u Rujištu kod Ražnja u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Sledeći korak je brendiranje crepulje“, navodi Milena Janković, direktorka Turističke organizacije Ražanj.

Crepulje kao posude za upotrebu, i kao suveniri, tražene su i u inostranstvu, pa ženska zadruga „Ražanjke“ ovaj zanat želi da sertifikuje, a prvi suveniri izloženi su na festivalu u okviru projekta prekogranične saradnje sa bugarskim mestom Bobov Dol.