Kada kažete šljiva, da li prvo pomislite na knedle

Reč knedl (Knödel) je nemačka i potiče od latinske reči nodus („čvor“). U Mađarskoj ih nazivaju gomboc ili knedli; u Sloveniji knedl(j)i ili cmoki; u Češkoj knedliki; u Slovačkoj, knedle; u Luksemburgu, knidel; u Hrvatskoj okruglice ili knedle; Bosni, Poljskoj i Srbiji, knedle, mada u Vojvodini i gomboce; u Bukovini, cnigle; u Italiji, kanederli i Francuskoj, kunel. U nekim regionima Sjedinjenih Država kada kažete „klab“, mislite na krompirove knedle. I Šveđani i Norvežani prave knedle, ali sa mesom, kao i u Kanadi.

Neki izvori tvrde da su se u antici i srednjem veku pod knedlama podrazumevale pržene loptice mlevenog mesa koje su se dodavale u salatu. Tek od 17. veka počinju da se prave kuglice od brašna, ali su prvobitno pečene i smatrane za pecivo. Početkom 19. veka više nisu bile prilog koji ide uz meso, već su postale glavno jelo. Postepeno, nastajale su razne varijante, a korišćen je i pirinač i različiti nadevi.

Postoji legenda da je car Ferdinand ostao upamćen po izreci „Ja sam car, hoću knedle!". Navodno, nije ga zanimalo koje je doba godine, već je morao da dobije knedle kad god poželi, inače je otpuštao kuvare.

Kako se knedla širila iz centralnoevropske gastronomije na sve regione teško se može pratiti, a autorsko pravo pokušavaju da prisvoje i u Austriji, Bavarskoj, Mađarskoj i Češkoj. Međutim, činjenica je da u obliku u kome ih danas poznajemo, ne postoje tako dugo.

Danas se knedle mogu naći sa mnogo različitih ukusa. Došlo je i do promene u njihovoj veličini. Pored tradicionalnih knedli sa šljivama ili kajsijama, danas se prave i sa čokoladnim kremom, malinama, kokosom, narandžom, višnjom....

Recepti za knedle se prenose iz generacije u generaciju, ali su gotovo svi saglasni u jednoj stvari – najbolji krompir za knedle je onaj stari. Neki ih jedu s pavlakom i šećerom, drugi su ljubitelji cimeta i vanil šećera. Neke domaćice će smesu barenog krompira i brašna zamesiti s margarinom, uljem ili svinjskom mašću, a druge se zalažu isključivo za puter.

Ovih dana iz Srbije je pokrenuta inicijativa da ovo tradicionalno jelo dobije svoj dan sa ciljem da se očuva i slavi ova tradicionalna poslastica. To bi trebalo da bude dan kada ćemo reći hvala svim našim precima koji su prenosili recept s kolena na koleno i omogućili nam da danas s ponosom možemo da kažemo da imamo tradiciju, navode pokretači inicijative.

Predloženo je da Svetski dan knedli bude 8. septembar, jer je kraj avgusta i početak septembra vreme kada šljive sazrevaju i kada su se knedle najviše jele. Osam savršeno odgovara izgledu dve knedle na tanjiju, a takođe, broj osam predstavlja neprekidan tok, odnosno beskonačnost, jer poslastica koja tako dugo traje ima potencijal da traje beskonačno dugo.

Ukoliko želite da date svoj doprinos i podržite ovu inicijativu, glasanje traje do 28. avgusta.