Jesmo li pred praznike više na meti lopova

Od pretpraznične gužve i jurnjave mnogima „padne mrak na oči“. To što slabije vide, ne znači da su i njihove torbe manje vidljive. Oni koji žele da dođu do njih vrlo dobro znaju kako da iskoriste gužvu.

„Samim tim stvaraju se uslovi koji odgovaraju džeparošima, ali ne samo u javnom gradskom prevozu, nego i na ulicama, u podzemnim prolazima i pešačkim prelazima, svuda gde se stvara velika gužva, to pogoduje izvršenju ovih krivičnih dela“, kaže Aleksandar Mitrović, šef odseka za suzbijanje džepnih krađa Policijske uprave za grad Beograd.

Zato dok se tiskate u gradskom prevozu imajte ovo na umu. Jer, kako kažu u GSP-u, telefon dispečerskog centra češće zvoni pred kraj godine.

„Najčešće putnici pozovu dispečerski centar na broj 366-40-40, koji radi 24 sata. Ukoliko dispečeri imaju informaciju da je nešto pronađeno, pod uslovom da se naglasi linija na kojoj se to dogodilo, otprilike vreme i pravac u kojem se vozilo kretalo, vozač najčešće ostavlja ili u matičnom pogonu ili u terminusu i informiše korisnika gde može da pronađe izgubljenu stvar“, objašnjava Jovana Paunović, pi-ar Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“.

Dešava se i da građani ne tragaju za onim bez čega su ostali, misleći unapred da je potraga uzaludna. Međutim, u Mupu apeluju na sve oštećene da obavezno prijave, jer nisu neobične na primer, situacije da se pronađe novčanik s novcem, bez ličnih dokumenata.

„Često se dešava da mi uhvatimo lopova koji je izvršio krivično delo, a da pri tome taj predmet koji je on uzeo ne može da nas poveže sa oštećenim. Ukoliko oštećeni ne prijavi to krivično delo, mi nećemo znati ko je oštećeni i nećemo moći da mu vratimo taj predmet“, ističe Mitrović.

Praznična atmosfera oseti se ponajviše u prodavnicama. Rafovi su puni, gužve veće, a više je i onih koji umeju da iskoriste tu gužvu. Samo na teritoriji Beograda, prema podacima Mupa, u decembru, broj krađa u prodajnim objektima se uvećao i za gotovo pedeset odsto. Ni obezbeđenje ni kamere nisu dovoljno jaki da se izbore sa metodama lopova.

„Skidaju zujalice, to je jedan vid naše zaštite robe. Ubace u svoje jakne, torbe i izađu iz radnje. Mogu na primer da prebace proizvod koji je skuplji u onaj koji je jeftiniji, u kutiju, pa na taj način nam otuđe robu. Može da se desi da bar kodove skinu sa proizvoda i tako isto izađu iz radnje“, objašnjava Danka Petrović, poslovođa u DM drogeriji.

Neretko se dešava da i same mušterije upravo u prodavnici ostanu bez novčanika. Većina se u tom slučaju prvo obrati banci, ne bi li sprečila zloupotrebu kartice.

„Kartica se privremeno blokira, ostavlja se neko vreme korisniku da proveri da li je negde zaturio i da li će je pronaći, i nakon što se on ponovo javi i kaže da je pronašao karticu, ona mu se deblokira. Ukoliko stvarno korisnik trajno izgubi karticu dolazi u ekspozirturu da popuni obrazac za izdavanje nove kartice“, napominje Vladimir Dornik, rukovodilac digitalnih kanala u OTP banci.

Dobra vest je da je više onih koji uspeju da se sete gde su karticu zaboravili. Ipak, oni kojima je ukradena, treba da znaju na koji način i koliko mogu biti oštećeni ukoliko karticu odmah ne blokiraju.

„Najveći broj transakcija koje neko može da napravi je četiri bez pina kod viza i master kartica. Kod 'vize' maksimalni iznos za beskontaktno plaćanje je 4.000, a kod 'master' 3.000 dinara“, ističe Dornik.

U praksi se gotovo nikada ne skine maskimalan iznos, ali ako tome dodate da ste ostali i bez drugih dokumenata računica kaže da ste na još većem gubitku.

Decembar je svakako mesec kada naročito treba da budete oprezni, jer se u pretprazničnim danima češće dešavaju krađe i džeparenja. To ne znači da treba da budete paranoični, ali nije na odmet da torbu i novčanik malo čvršće stisnete. Osim toga izbegavajte da slušalicama zapušite uši, a pin od banke nikako ne nosite sa sobom. Ovo su samo neki od saveta koji vas mogu sačuvati od toga da se ne nađete na meti lopova.