Mušmula – voće mističnih moći
Potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. U regiji Kaspijskog jezera, odnosno severnog Irana, uzgaja se oko tri hiljade godina. U Grčku je donesena oko 700. godine p. n. e., a u Rim oko 200. godine p. n. e.
Voće koje je nepravedno zapostavljeno, a zbog svojih lekovitih svojstava koristi se već hiljadu godina. Uvođenjem "pomodnog" voća, povrća i začina, zaboravili smo mušmulu.
Koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruju upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu.
U narodnoj medicini kora mušmule koristi se za lečenje malarije, a ova biljka rasprostranjena je širom sveta. Podnosi temperature i do 36 stepeni ispod nule.
Iako relativno dobro podnosi sušu, topla mediteranska klima nije pogodna za uzgajanje ove biljke.
Postoji četrdeset do pedeset vrsta koje se međusobno razlikuju po veličini i obliku ploda i po količini semenki u plodu.
Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti. Sazrevaju od druge polovine oktobra do kraja decembra. Bogati su različitim mineralnim solima, pektinima, organskim kiselinama i vitaminima, koji blagotvorno deluju na ljudski organizam.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар