Da li smo pametniji od predaka i drugih nacija?

Neki naučnici tvrde da najviši količnik inteligencije „ima svoju državu“ pa su ga smestili u Japan i Singapur, odnosno kažu da tamo žive najpametniji ljudi. Srbija je u kategoriji onih zemalja sa prosečnim IQ-om. Upravo tu kategorizaciju, podele i liste struka osporava.

„Iz raznih metodoloških razloga nije moguće na ovaj način porediti različite prosečne inteligencije po nacijama. Prosečna inteligencija, po definiciji, je između 90 i 11, a ovde imamo da je negde 59. To znači da nešto niste dobro uradili tokom svog istraživanja“, istakao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, predsednik komisije za testiranje u Mensi Srbije Goran Tomin.

Prema njegovoj oceni, takva istraživanja nisu metodološki korektna: „S vremena na vreme pojavljuje se priča Ričarda Lina koji je poznat već 50 godina unazad kao neko ko sprovodi rasistička istraživanja i zalaže se za eugeniku. On smatra da su Irci niskointeligentni i da su zato siromašni. Njega je univerzitet oslobodio zvanja i prilično je prokazan kao naučnik zbog ovakvih stavova“.

Prosečan IQ svake nacije, po definiciji, je između 90 i 110, objašnjava Tomin, dodajući da je prosečan IQ Srba isti kao prosečan IQ Japanaca, Kineza, Francuza, stanovnika Ekvatorijalne Gvineje.

Da li smo pametniji od predaka?

Oko Flinovog efekta, odnosno da rezultati u polju testiranja količnika inteligencije vremenom postaju sve viši, struka se manje spori.

„Flinov efekat je veoma zanimljiva pojava gde prividno količnik inteligencije populacije raste. Zbog toga se rade standardizacije testova. Ocenjivanje se vrši po normama koje su dobijene na određenoj populaciji. Da bi rezultati testa bili merodavni, uzmemo ogroman reprezentativan uzorak da bismo test baždarili, da bismo ga napravili diskriminativnim, ali na toj populaciji. Ali te norme nisu iste u različitim krajevima sveta zog mnogih razloga, najpre kulturoloških“, navodi Tomin.

Norme nisu iste ni kada je vreme u pitanju, na primer pre 70 godina i danas.

„Kao da populacija postaje rezistentna i test se mora restandardizovati s vremena na vreme. Norma nisu iste ni za muškarce i žene, što ne znači da su jedni inteligentniji od drugih“.

Već decenijama su pouzdani testovi grafičkog tipa i to su testovi koje koristi Mensa Srbije i većina Mensi u svetu.

„Ne morate biti pismeni da biste radili test inteligencije, na taj test ne utiče obrazovanje, kultura, pol, boja kože. Kad kažem grafičkog tipa to znači figure koje su poređane po određenoj pravilnosti i da utvrdite koja fali. Na taj način vrlo pouzdano može da se izmeri inteligencija koja je biološki data“, otkriva Tomin.

Prema njegovoj oceni, ne bi moglo da se kaže da se nalazimo u Zlatnom dobu inteligencije.